Branka Popović je bila nasmejana i vedra osoba, a njen odnos sa Slobodanom Tomanićem, njenim nevenčanim suprugom, delovao je bez problema na površini. Međutim, 22. aprila 2025. godine, dogodila se tragedija koja je šokirala zajednicu. U stanu u novosadskom naselju Grbavica, Slobodan je navodno nožem ubio 20 godina mlađu Branku, a njihova šestogodišnja ćerka bila je prisutna tokom ovog strašnog incidenta.
Na suđenju koje je započelo u Višem sudu u Novom Sadu, svedoci su iznosili svoje utiske o Brankinom i Slobodanovom odnosu. Ljiljana Gužvica, kuma preminule Branke, izjavila je da nije primetila znakove nasilja u njihovoj vezi. Napomenula je da je Slobodan često bio odsutan ili pijan, ali nije delovalo da je Branka bila nesrećna. Drugi svedok, Mihajlo Gužvica, koji se družio sa parom, takođe nije primetio ništa sumnjivo u njihovim interakcijama.
Veštak sudske medicine, prof. dr Dušan Vapa, svedočio je o povredama koje je Branka zadobila. Utvrdio je da je žrtva imala šest ubodnih rana, koje su sve bile zadobijene dok je bila živa. Nije bilo moguće utvrditi tačan redosled rana, ali je naglasio da je moguće da je smrtonosna rana bila među prvim ili poslednjim. Prema njegovim rečima, Branka je trpela bolove od trenutka povređivanja do trenutka smrti, a proces je mogao trajati između pet i deset minuta.
Na suđenju je takođe svedočio balističar Dejan Belić, koji je analizirao tragove krvi na krevetu u stanu. On je objasnio da su tragovi prskotina krvi mogli nastati samo u slučaju da je Branka pre toga bila povređena tupim predmetom. Ova izjava je dodatno osnažila tezu o nasilju koje je prethodilo smrtnom povređivanju.
U svom iskazu, Slobodan Tomanić je naveo da se ne seća šta se dogodilo nakon što je zamahnuo daskom prema Brankinoj glavi i čuo njen jauk. Optužnica ga tereti za teško ubistvo, a on je naveo da su razgovori o njihovom zajedničkom životu često završavali odbijanjem Branke da razgovara ili ignorisanjem. Njegovo ponašanje i izjava daju naslutiti da je postojala napetost u njihovom odnosu, čak i ako to nije bilo očigledno spolja.
Tragedija je dodatno potresla porodicu, jer su Branka i Slobodan živeli kao podstanari sa svojom ćerkom u stanu, a njena prisutnost u trenutku incidenta naglašava koliko je situacija bila strašna. Ćerka je, nakon incidenta, pozvala kumu i obavestila je o onome što se desilo, što je dovelo do pozivanja policije i početka istrage.
Suđenje se nastavlja, a saslušanja sudskih veštaka iz oblasti neuropsihijatrije i psihologije su zakazana za 21. septembar. Očekuje se da će ovi stručnjaci dodatno rasvetliti psihološke aspekte odnosa između Branke i Slobodana, kao i njegovog ponašanja u trenutku tragedije.
Ova tužna priča o Branki i Slobodanu ukazuje na to koliko je važno obraćati pažnju na znake nasilja u vezama, čak i kada se čini da su stvari u redu. Mnoge žene se suočavaju sa nasiljem koje nije uvek vidljivo, a svaka tragedija poput ove pokazuje koliko je važno pružiti podršku i zaštitu onima koji su u opasnosti. U društvu treba raditi na podizanju svesti o nasilju u porodici i pružanju pomoći onima koji su žrtve, kako bi se sprečile ovakve tragedije u budućnosti.
