Na suđenju zaposlenima u zatvoru „Padinska Skela“, čuvarima Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Stefanu Pavloviću, Zoranu Krstiću i doktorki Vesni Sredojević, optuženima za nesavestan rad u službi, prikazan je snimak iz zatvora na kojem se vidi prekršajni zatvorenik Stanimir Brajković kako jedva hoda. Ovaj incident se dogodio pre nego što je Brajković preminuo, a njegov slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i medija.
Svedok na suđenju, čuvar Nebojša Sibinčić, koji je u bloku gde je bio Brajković počeo da radi 1. februara, četiri dana pre smrti zatvorenika, ispričao je kako je Brajković odveden kod lekara jer mu nije bilo dobro. Na snimku je zabeleženo vreme od 12:05 časova, a sudija je naložio da se snimak prikaže svedoku kako bi se dodatno izjasnio o situaciji. Na snimku se vidi kako Stanimir vuče noge i teško hoda, držeći se za rebra uz pomoć drugog zatvorenika.
Sibinčić je naveo da je saznao od kolege na početku smene da je Brajkoviću pozlilo i da je u krevetu. Medicinski tehničar Miroslav Stojanović je ubrzo došao da pruži pomoć, a zatvorenici su ga spustili dole. Brajkoviću je data tečnost koja mu je bila propisana, a on je nakon sat vremena izjavio da se oseća bolje. Svedok je opisao situaciju u kojoj je Brajković, navodno, tokom jutra bio u stanju da „skače po sobi na jednoj nozi“ kako bi pokazao da mu je bolje.
Međutim, situacija se pogoršala. Između 11 i 12 sati, jedan od cimera je vikao da je Stanimir pao. Svedok je pregledao Brajkovića i primetio površinsku ogrebotinu. Odmah je pozvao nadzornika Kovačevića i zdravstvenu službu, a doktorka Sredojević je došla da ga pregleda. Prema svedočenju, doktorka je rekla da je Brajković već dobio terapiju za pritisak i da će biti potrebno malo vremena da deluje.
Doktorka Sredojević je, međutim, na suđenju izjavila da nije ulazila u sobu 14, gde je bio Brajković, niti ga je videla 1. i 2. februara. Navela je da je o njegovim povredama obaveštena tek 3. februara od strane čuvara Pavlovića. Ove kontradiktorne izjave stavljaju dodatni pritisak na slučaj i izazivaju sumnju u rad osoblja zatvora.
Tokom suđenja, pojavila su se pitanja o odgovornosti i postupcima zaposlenih u zatvoru. Da li su čuvari i zdravstveno osoblje reagovali adekvatno na Brajkovićevo stanje? Da li su propustili da mu pruže potrebnu pomoć na vreme? Ova pitanja su ključna za razumevanje situacije i utvrđivanje da li je došlo do nesavesnog rada koji je doprineo njegovoj smrti.
Uprkos svedočenjima koja su se čula na suđenju, ostaje nejasno koliko je svako od optuženih zaposlenih bio uključen u događaje koji su doveli do Brajkovićeve smrti. Činjenica da su neki svedoci menjali svoje izjave ili nisu mogli da se setite detalja dodatno komplikuje situaciju. Ovo suđenje ne samo da se bavi konkretnim slučajem, već postavlja i šira pitanja o uslovima u zatvorima i načinu na koji se tretiraju zatvorenici sa zdravstvenim problemima.
Suđenje se nastavlja, a javnost pažljivo prati svaki detalj ovog tragičnog slučaja. Na kraju, nadležni će morati da donesu odluku o odgovornosti optuženih, ali i o sistemskim problemima unutar zatvorskog sistema koji su možda doprineli ovoj tragediji. Slučaj Stanimira Brajkovića postavlja ozbiljna pitanja o ljudskim pravima i medicinskoj nezi u zatvorima, a njegovo nasleđe bi moglo podstaći potrebne promene u sistemu.
