Zaposleni u zatvoru Padinska Skela, Saša Popović i Ljubiša Nišić, svedočili su na suđenju doktorki Vesni Sredojević i čuvarima Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Zoranu Krstiću i Stefanu Pavloviću. Ovi zaposleni su optuženi za nesavesno postupanje u službi vezano za smrt zatvorenika Stanimira Brajkovića (74), koji je preminuo 4. februara 2024. godine nakon što je bio zlostavljan od strane cimera u svojoj ćeliji. Brajković je bio u zatvoru zbog prekršaja, konkretno zbog jedne bačene petarde, i izrečena mu je kazna od 30 dana.
Popović, načelnik Službe za tretman, izjavio je da je saznao za Brajkovićevu smrt tek nakon što je obdukcija pokazala da je preminuo zbog povreda koje su rezultat zlostavljanja. U početku su sumnjali da je preminuo zbog srčanih problema, s obzirom na to da je imao istoriju srčanih oboljenja i moždani udar. Kada su stigli rezultati obdukcije, Popović se iznenadio saznanjem da je preminuo od povreda.
Prema njegovim rečima, praksa je da zdravstvena služba obavesti nadredjene o bilo kakvim povredama zatvorenika, ali to nije učinjeno u ovom slučaju. Popović je podneo disciplinsku prijavu protiv tehničara Miroslava Stojanovića i doktorke Vesne Sredojević zbog njihovog neinformisanja o stanju zatvorenika, smatrajući da su propustili da preduzmu potrebne korake kada su se pojavile sumnje o zlostavljanju.
Advokat jednog od okrivljenih, Vuk Tufegdžić, zatražio je od suda da ispita ko je osudio Brajkovića i kako je došlo do njegove raspodele u ćeliju sa mlađim zatvorenicima. Tufegdžić je istakao da je situacija u kojoj se Brajković našao doprinela tragičnom ishodu. Prema njegovim rečima, dežurni komandir raspoređuje zatvorenike prema dostupnim mestima, a zatvor je bio prepun. Upravnik Bukvić je ranije ukazivao na probleme sa prečestim pozivima Hitne pomoći.
Drugi svedok, Ljubiša Nišić, koji je radio u organizaciji dežurne službe, izjavio je da je 25. januara 2024. godine dobio informaciju da je Brajković povređen. Nakon što je pregledan, Brajković je tvrdio da nije bilo maltretiranja i da je pao zbog klizavog poda. Nišić je rekao da je dva puta obilazio odeljenje i da nije primetio ništa sumnjivo u vezi sa Brajkovićem.
Na dan kada je Brajković preminuo, Nišić je bio obavešten o njegovom lošem stanju i odmah je pozvao Hitnu pomoć. Prilikom njegovog ulaska u ćeliju, Brajković je bio u teškom stanju, otežano je disao i nije reagovao na njegov dolazak. Nišić je naglasio da se u zatvoru mogu čuti zvuci koji ukazuju na uznemirenje, ali da su noću čuvari obavezni da obave obilazak, kako bi obezbedili mirne uslove za zatvorenike.
Ovo suđenje ukazuje na ozbiljne propuste u radu zatvorske uprave i zdravstvenog osoblja. Smrt Stanimira Brajkovića postavlja važna pitanja o bezbednosti zatvorenika i odgovornosti zaposlenih u zatvorima. Zlostavljanje zatvorenika ne sme biti tolerisano, a institucije su dužne da sprovode odgovarajuće mere zaštite kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Tragičan ishod ovog slučaja podseća na potrebu za reformom zatvorskog sistema, uključujući obuku zaposlenih za prepoznavanje i reagovanje na nasilje među zatvorenicima, kao i osiguranje adekvatne zdravstvene zaštite. Očekuje se da će suđenje doneti pravdu ne samo za Brajkovića, već i za sve zatvorenike koji su u sličnim situacijama, kako bi se sprečilo da se ovakvi incidenti ponavljaju.
