Bajazid Ganić iz Visokog je uhapšen zbog sumnje da je napao svog rođenog brata, nanoseći mu teške telesne povrede. Sudija Miroslav Savić iz Opštinskog suda u Visokom odredio je pritvor Ganiću, ali je tokom njegovog boravka iza rešetaka došlo do ozbiljnih proceduralnih grešaka. Naime, Ganić je proveo punih 25 dana u pritvoru bez provere opravdanosti tog pritvora, što je pravno vrlo sporno.
Prema odredbama suda, kontrola opravdanosti pritvora trebala je biti vršena svaka dva meseca, a najkasnije do 2. novembra 2025. godine. Međutim, sudija Savić nije ispunio svoju obavezu da donese odluku o nastavku ili ukidanju pritvora. Ganićeva odbrana je 4. novembra podnela zahtev za ukidanje pritvora i krivičnu prijavu protiv sudije, što je dovelo do ukidanja pritvora 27. novembra.
Ganić je u izjavi za „Dnevni avaz“ izrazio nevericu što je bio pritvoren bez sudske odluke i naglasio da njegov brat nije podneo optužbu protiv njega. Prema njegovim rečima, žali zbog svih tih dana provedenih u pritvoru i smatra da je to bilo potpuno nepotrebno. On je takođe istakao da nije razumeo razloge svog pritvora, naglašavajući da nije bilo dokaza koji bi podržali optužbe protiv njega.
U razgovoru sa novinarima, Ganić je rekao da smatra da su policijski inspektori koji su radili na njegovom slučaju bili neprofesionalni. Navodi da su mu pokazali izjavu koju je potpisao, ali da nikada nije rekao ono što je u toj izjavi zapisano. Oseća se kao da su ga pokušavali prisiliti na priznanje i da mu je cilj bio da bude stavljen iza rešetaka bez ikakvih pravnih osnova.
Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne nedostatke u pravosudnom sistemu, posebno u vezi sa poštovanjem procedura i prava zatvorenika. Ganićev slučaj je primer kako sudski sistem može pogrešno da funkcioniše, što može imati ozbiljne posledice po život i slobodu pojedinca. Njegova priča postavlja važna pitanja o odgovornosti sudija i policije, kao i o pravima zatvorenika u procesu.
Praksa da se pritvor odredi bez adekvatnog nadzora i provere opravdanosti može dovesti do zloupotrebe sistema i kršenja ljudskih prava. U ovom slučaju, Ganić je bio žrtva takve situacije, što je izazvalo zabrinutost među pravnicima i aktivistima za ljudska prava.
U svetlu ovih događaja, važno je da se u pravosudnom sistemu uspostave jasnije procedure i mehanizmi kontrole kako bi se sprečila slična kršenja u budućnosti. Takođe, od suštinskog je značaja da se osigura da svi zatvorenici imaju prava na pravično suđenje i da se poštuju sve pravne procedure.
Ganićev slučaj je još jedan alarmantan podsetnik na potrebu za reformama u pravosudnom sistemu. U društvu koje teži pravdi i jednakosti, svaka greška ili propust može imati dalekosežne posledice. Potrebno je da se svi akteri u pravosudnom sistemu, od policije do sudija, ponašaju odgovorno i u skladu sa zakonom.
Na kraju, Bajazid Ganić se nada da će se pravda na kraju ispuniti, kao i da će odgovorni za njegovu nepravdu biti procesuirani. Njegova borba ne predstavlja samo njegovu ličnu borbu, već i borbu za sve one koji su se našli u sličnim situacijama, bez obzira na okolnosti. Potrebno je učiniti sve da se ovakvi slučajevi ne ponove i da se osigura pravičnost za sve.
