Nakon što je Opštinski sud u Mostaru doneo odluku da upiše pravoslavno groblje u naselju Vrapčići kao vlasništvo države, situacija se dodatno zakomplikovala. Naime, sada je isto učinjeno i sa kapelom Srpske pravoslavne crkve, kao i još jednim pravoslavnim grobljem koje se nalazi na drugoj parceli. Ovaj potez izazvao je zabrinutost među članovima pravoslavne zajednice u ovom delu Bosne i Hercegovine.
Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH saopštio je da je Opštinski sud u Mostaru upisao parcelu kč.br. 2059, koja je deo srpskog pravoslavnog groblja u Vrapčićima, kao vlasništvo države BiH. Srpska pravoslavna crkvena opština je do sada bila posednik ovog groblja, ali sada se suočava sa novonastalom situacijom. Odbor je naglasio da je ovo samo deo šireg problema koji se tiče prava i imovine pravoslavnih Srba u ovom regionu.
U saopštenju Odbora, takođe se navodi da je mostarski sud upisao kapelu Srpske pravoslavne crkve, koja se nalazi na parceli broj 1209, takođe na državu. Pored kapele, tu se nalazi još jedno pravoslavno groblje u koje se sahranjuju porodice Došlo, Antelj, Kuzman i Vučić. Ova situacija dodatno komplikuje i onako već napetu situaciju u vezi sa pravima i imovinom pravoslavnih zajednica u Federaciji BiH.
U izveštaju se ističe da je upis države na posed Srpske pravoslavne crkve izvršen tokom procesa usklađivanja zemljišne knjige i katastra. Ovaj proces je, kako se čini, doveo do nepredviđenih i kontroverznih rezultata koji su izazvali zabrinutost među lokalnim pravoslavnim vernicima. Odbor za zaštitu prava Srba smatra da je cilj ovih sudskih upisa dublji i da se ne može smatrati slučajnim.
Kapela koja je upisana na državu posvećena je prazniku Akatist Presvetoj Bogorodici, u čast njene ikone živonosni istočnik, a ovaj praznik se proslavlja u petak prve nedelje Svetle sedmice. Ova informacija dodatno naglašava značaj objekta i njegovu kulturnu vrednost za pravoslavne vernike u ovom regionu.
Zabrinutost zbog ovih pravnih odluka nije samo lokalnog karaktera; ona može imati šire implikacije za pravoslavnu zajednicu u Bosni i Hercegovini. Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji ukazuje na to da se ovakvim postupcima može narušiti pravo zajednica na njihovu imovinu, što može dovesti do daljih tenzija između različitih etničkih i verskih grupa u regionu.
Ova situacija je samo jedan u nizu događaja koji ukazuju na složenost pravnog okvira u Bosni i Hercegovini, posebno kada su u pitanju prava manjinskih zajednica. Mnogi se pitaju kako će se ova situacija razvijati i da li će pravoslavna zajednica biti u mogućnosti da zaštiti svoja prava i imovinu u svetlu ovih novonastalih okolnosti.
U ovom trenutku, važno je da se javnost obavesti o ovim pitanjima i da se pokrene dijalog između svih strana kako bi se našlo rešenje koje će biti pravedno i poštovati prava svih zajednica. Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji poziva na transparentnost i pravičnost u postupcima koji se tiču prava na imovinu, kako bi se izbegle daljnje tenzije i razlike koje mogu dodatno pogoršati situaciju u ovom regionu.
Na kraju, situacija sa pravoslavnim grobljima i kapelama u Mostaru predstavlja izazov ne samo za pravoslavnu zajednicu, već i za šire društvo u Bosni i Hercegovini, koje se mora suočiti sa pitanjima identiteta, prava i pravde u postkonfliktnom društvu. Pravično rešenje ovog pitanja je od suštinskog značaja za mirnu koegzistenciju svih zajednica u regionu.
