Hrvatski premijer Andrej Plenković je nedavno govorio o važnosti vojnog osposobljavanja u Hrvatskoj, naglašavajući potrebu za prilagođavanjem vojnog sistema novim globalnim izazovima. Prema njegovim rečima, promenom zakonodavstva vojnici su stavljeni u centar pažnje, a planira se širenje osnovne vojne obuke na širu populaciju. Ova inicijativa bi mogla da stupi na snagu već od naredne godine i predstavlja odgovor na trenutne bezbednosne pretnje u Evropi.
Plenković je istakao da trenutnih 15.000 pripadnika oružanih snaga nije dovoljno s obzirom na rastuću agresiju na evropskom tlu. „Suočili smo se sa stvarnošću da se Evropa ili NATO više ne mogu uzeti zdravo za gotovo“, rekao je Plenković. On je ukazao na promene u vojnim tehnologijama, koje su se u poslednjih deset godina preusmerile sa istočnih na zapadne. Ovaj proces modernizacije vojske je ključan za jačanje odbrane Hrvatske i njenog položaja unutar NATO-a.
Osim toga, Plenković je naglasio da u susedstvu Hrvatske postoje zemlje koje nisu članice EU ili NATO-a, što stvara dodatne izazove u smislu bezbednosti i stabilnosti. On je podsetio na važnost svesti o mogućim nestabilnostima koje mogu nastati širom kontinenta, te je ukazao na potrebu za aktivnijim angažovanjem Hrvatske u regionalnoj i bezbednosnoj politici.
U drugom delu svog obraćanja, Plenković je govorio o proširenju Evropske unije. Istakao je da aktuelna Evropska komisija pokazuje stvarnu političku volju za proširenjem, što je u suprotnosti sa ranijim komisijama. Prema njegovim rečima, ako kandidatske zemlje budu tehnički spremne, mogla bi se očekivati neka vrsta odluke o proširenju do 2030. godine.
Plenković je naveo da je u prethodnim mandatima Evropske komisije, posebno pod vođstvom Žan Kloda Junkera, nedostajala iskrena politička volja za proširenjem. Sada, kako on kaže, atmosfera je drugačija, i postoji opšti konsenzus među članicama EU da se razmotri mogućnost pridruživanja novih zemalja.
On je takođe pomenuo da bi Komisija želela da otvori pregovaračke klastere s Ukrajinom i Moldavijom do kraja tekuće godine, što bi dodatno podstaklo proces proširenja. Plenković smatra da bi nakon Hrvatske, koja se pridružila EU 1. jula 2013. godine, mogla doći još neka zemlja.
Ova izlaganja Plenkovića dolaze u trenutku kada se Evropa suočava s brojnim izazovima, od bezbednosnih pretnji do ekonomskih kriza. Vojno osposobljavanje građana može se smatrati jednim od ključnih koraka ka jačanju nacionalne bezbednosti i stabilnosti u regionu. Obrazovanje o osnovnim vojnim veštinama može doprineti ne samo boljoj pripremljenosti vojske, već i jačanju svesti građana o važnosti odbrane i bezbednosti.
Ukoliko se ove inicijative uspešno implementiraju, Hrvatska bi mogla postati primer drugim zemljama u regionu kako se prilagoditi novim bezbednosnim izazovima. Pored toga, jačanje vojnog sektora može doprineti i ekonomskom razvoju, kroz ulaganja u vojnu industriju i povezane sektore.
U zaključku, Plenkovićeve izjave ukazuju na značajne promene u pristupu vojnoj obuci i bezbednosti u Hrvatskoj. Ove promene su neophodne kako bi se država adekvatno pripremila za izazove modernog sveta, istovremeno se otvarajući prema budućim mogućnostima proširenja Evropske unije. Sa jasnim ciljevima i strategijama, Hrvatska može postati jači igrač na evropskoj sceni, kako u vojnom, tako i u političkom smislu.
