Aluminijum je sastojak koji se koristi u dečjim vakcinama više od decenije, ali često se pojavljuje u diskusijama o bezbednosti vakcina. Skeptici su ga povezivali sa raznim zdravstvenim problemima, posebno autizmom kod dece. Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu „Annals of Internal Medicine“ obuhvatilo je više od milion ljudi i pokazalo da ne postoji povezanost između aluminijuma u vakcinama i povećanog rizika od 50 hroničnih stanja.
Glavni autor studije, profesor Anders Hvid, ističe da razume zabrinutost roditelja u vezi sa bezbednošću vakcina. Prema njegovim rečima, studija pruža jasne dokaze o bezbednosti dečjih vakcina i pomaže roditeljima da donesu informisane odluke o zdravlju svoje dece. Hvid vodi odsek za epidemiološka istraživanja u danskom Institutu „Statens Serum“, koji je deo Ministarstva zdravlja Danske.
U studiji je korišćen danski nacionalni registar kako bi se istražila moguća povezanost između izloženosti aluminijumu iz vakcina i 50 hroničnih stanja, uključujući 36 autoimunih bolesti, devet alergijskih stanja i pet neuroloških poremećaja kao što su autizam i ADHD. Istraživanje je obuhvatilo više od 1,2 miliona osoba rođenih u Danskoj između 1997. i 2018. godine, koji su pratili do kraja 2020. godine.
Zahvaljujući preciznim zdravstvenim evidencijama, istraživači su mogli da uporede decu koja su do druge godine primila više aluminijuma kroz vakcine sa onima koja su primila manje. Nevakcinisana deca nisu bila deo analize. Rezultati su pokazali da nijedno od 50 ispitivanih stanja nije bilo povezano sa količinom aluminijuma u vakcinama.
Profesor imunologije i mikrobiologije na Univerzitetu Kolorado, Ros Kedl, koji nije bio uključen u studiju, ističe da su istraživanja javnog zdravlja u Skandinaviji poznata po svom kvalitetu. On objašnjava da jedinstven i centralizovan zdravstveni sistem omogućava praćenje građana tokom života, što olakšava uočavanje veza između prošlih događaja i njihovih budućih posledica.
Povod za novo istraživanje bila je prethodna studija koju je finansirao američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) 2022. godine. Ta studija sugerisala je da aluminijum u dečjim vakcinama može povećati rizik od astme, ali nije razdvajala aluminijum iz vakcina od drugih izvora. Mnogi stručnjaci su kritikovali tu studiju zbog nelogičnosti u zaključcima.
Dr Pol Ofit, direktor Centra za edukaciju o vakcinama u Dečjoj bolnici u Filadelfiji, naglašava da je važno isključiti sve druge moguće izvore aluminijuma prilikom poređenja. On dodaje da je aluminijum treći najzastupljeniji metal na Zemlji i da smo svakodnevno izloženi aluminijumu putem hrane, vazduha i vode.
Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje zaraznih bolesti Univerziteta u Minesoti, ističe da nova studija dobija na težini jer se uklapa u širu sliku iz drugih sličnih istraživanja. On naglašava da je važno posmatrati akumulirane podatke iz više studija koje dosledno pokazuju da su vakcine bezbedne.
Aluminijum se u vakcinama koristi kao pomoćno sredstvo ili adjuvans, koje pojačava imuni odgovor organizma. Aluminijumske soli se koriste u vakcinama protiv raznih bolesti poput difterije, tetanusa, velikog kašlja, pneumonije, HPV-a i hepatitisa B. Važno je napomenuti da se u vakcinama ne koristi metalni aluminijum, već vrlo male količine aluminijumskih soli.
Većina aluminijuma iz vakcina se izlučuje iz tela putem bubrega u roku od dve nedelje, iako male količine mogu ostati duže. Profesor Hvid naglašava važnost razdvajanja politike i nauke kada je u pitanju vakcinacija, kako bi se zaštitilo zdravlje dece širom sveta. Aluminijum u vakcinama je ključan deo imunizacije, jer bez adjuvansa ne bi se postigao adekvatan imuni odgovor, što može imati ozbiljne posledice za zdravlje dece.
