Stanje mozga se sa procesom starenja pogoršava kod mnogih ljudi, što se često manifestuje kroz gubitak memorije i kognitivnih funkcija. Ipak, postoje i osobe čiji mozak ostaje očuvan, i najnovija studija pružila je potencijalno objašnjenje za ovu pošast. Prema istraživanju, ljudi stariji od 80 godina koji zadržavaju pamćenje kao kod 30 godina mlađih imaju duplo više novih neurona i normalno pamćenje, a čak 2,5 puta više neurona u poređenju sa obolelima od Alchajmerove bolesti.
Studija se fokusirala na hipokampus, deo mozga odgovoran za učenje i memoriju, gde se, kako se veruje, primarno stvaraju novi neuroni. Vanredna profesorka psihijatrije na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univerziteta Nortvestern, Tamar Gefen, istakla je da istraživanje sugeriše aktivnost matičnih ćelija u mozgu starijih osoba, što dovodi do stvaranja novih neurona. Ovo ukazuje na to da proces očuvanja mozga ne zavisi samo od broja mladih ćelija, već i od genetskog programiranja koje omogućava njihovo očuvanje.
Brajan Strejndž, profesor kliničke neuronauke na Politehničkom univerzitetu u Madridu, naglasio je da bi neurogeneza mogla objasniti i druge karakteristike mozga starijih osoba, uključujući uvećan hipokampus u poređenju sa tipičnim starijim osobama. Istraživanje je takođe otkrilo zanimljive aspekte kod obolelih od Alchajmerove bolesti, gde se neurogeneza čini poremećenom, što onemogućava matičnim ćelijama da pređu u sledeću fazu razvoja.
Profesor Hongđun Song sa Medicinskog fakulteta Perelman Univerziteta u Pensilvaniji upozorio je na to da normalna neurogeneza dovodi do postepenog gubitka matičnih ćelija. Ako je ovo tačno, otkriće otvara nova vrata za potencijalno lečenje Alchajmerove bolesti reaktiviranjem uspavanih matičnih ćelija.
Iako su otkrića uzbudljiva, ne postoji konsenzus među naučnicima o njihovoj validnosti. Vanredni profesor neuronauke na Univerzitetu u Pitsburgu, Šon Sorels, ukazuje na to da je istraživanje o tome kako se hipokampus menja sa starenjem veoma važno, ali istovremeno izražava zabrinutost zbog metodoloških propusta koji se mogu naći u ovoj studiji, kao i u drugim istraživanjima o neurogenezi. Sorels je istakao potrebu za dodatnim validacijama otkrića korišćenjem različitih tehnika.
Svi se slažu da se novi neuroni formiraju kod beba i dece, kao i kod nekih vrsta odraslih životinja, dok još uvek nije jasno da li odrasli ljudi imaju istu sposobnost. Najnovija studija verovatno neće rešiti ovu debatu, ali pruža naučnicima nove tragove za dalja istraživanja.
Ova otkrića mogu imati značajne implikacije za razumevanje starenja i neurodegenerativnih bolesti. Razumevanje načina kako stariji ljudi mogu sačuvati funkcije mozga i kako se neurogeneza menja tokom starenja može otvoriti nove puteve za istraživanje i eventualno razvijanje terapija koje bi mogle pomoći u očuvanju kognitivnih funkcija kod starijih osoba.
U svetlu ovih otkrića, postavlja se pitanje kako možemo podstaći neurogenezu i očuvanje zdravlja mozga tokom starenja. Istraživanja o potencijalnim načinima za aktiviranje matičnih ćelija i poboljšanje neurogeneze bi mogla doneti nove terapijske pristupe za starije osobe, naročito za one koji pate od kognitivnih poremećaja.
Zdrav način života, uključujući fizičku aktivnost, mentalne izazove i zdravu ishranu, može igrati ključnu ulogu u podršci zdravlju mozga. Stoga, istraživanje načina na koje možemo pozitivno uticati na neurogenezu predstavlja važan korak ka očuvanju mentalnog zdravlja u starijem uzrastu.
Naučnici nastavljaju da istražuju ova pitanja, a svaka nova studija može doneti nove uvide i potencijalne strategije za poboljšanje kvaliteta života starijih osoba.
