Istraživanje naučnika sa Univerziteta Istočne Anglije otkrilo je da promene u DNK polarnih medveda mogu igrati značajnu ulogu u njihovoj sposobnosti da se prilagode visokim temperaturama. Ovaj nalaz dolazi u vreme kada su polarni medvedi suočeni sa ozbiljnim pretnjama usled klimatskih promena, koje su dovele do topljenja leda na Arktiku, njihovom prirodnom staništu.
Polarni medvedi (Ursus maritimus) su specijalizovani predatori koji su se evolucijski prilagodili hladnim arktičkim uslovima. Međutim, sa globalnim zagrevanjem i porastom temperatura, njihova staništa se smanjuju, što ih primorava da se prilagode novim uslovima. Ova studija je fokusirana na genetske promene koje bi mogle pomoći ovim životinjama da prežive u toplijim klimatskim uslovima.
Naučnici su analizirali genetski materijal polarnih medveda iz različitih regiona Arktika. Upoređujući DNK uzorke, otkrili su određene varijacije koje su povezane sa sposobnošću preživljavanja u promenjenim uslovima. Ove promene u genetskom kodu mogu omogućiti medvedima da bolje upravljaju telesnom temperaturom i metabolizmom, što je ključno za preživljavanje u toplijim okruženjima.
Studija je takođe ukazala na potencijalne mehanizme adaptacije, uključujući promene u proteinima koji su odgovorni za regulaciju telesne temperature. Ove promene bi mogle omogućiti polarnih medvedima da se bolje nose sa povećanjem temperature i smanjenjem leda, što bi moglo imati dalekosežne posledice za njihove populacije u budućnosti.
Iako su ovi nalazi ohrabrujući, istraživači upozoravaju da adaptacija kroz genetske promene nije garant uspeha. Proces evolucije zahteva vreme, a brzina klimatskih promena koja se trenutno dešava može nadmašiti sposobnost polarnih medveda da se prilagode. Osim toga, drugi faktori, kao što su gubitak staništa i smanjenje dostupnosti hrane, takođe igraju ključnu ulogu u preživljavanju ovih životinja.
U poslednjih nekoliko decenija, populacija polarnih medveda je u opadanju. Prema procenama, globalna populacija polarnih medveda smanjila se za više od 30% u poslednjih nekoliko decenija, što je direktno povezano sa gubitkom leda usled klimatskih promena. Ove životinje su zavisne od leda za lov na plijen, kao što su foke, a bez leda, njihova sposobnost da prežive je ozbiljno ugrožena.
Osim klimatskih promena, polarni medvedi se suočavaju i sa drugim pretnjama, uključujući zagađenje i ljudske aktivnosti. Na primer, nafta i gas koji se eksploatišu u arktičkim regijama mogu imati devastirajući uticaj na njihovo stanište. Takođe, povećana ljudska aktivnost dovodi do fragmentacije staništa, što dodatno otežava medvedima da pronađu hranu i ostvare reprodukciju.
Zbog svih ovih faktora, očuvanje polarnih medveda postalo je prioritet za mnoge organizacije i vlade širom sveta. Postavljeni su ciljevi za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i za zaštitu ključnih staništa ovih životinja. Međutim, za ostvarivanje ovih ciljeva potrebna je saradnja na globalnom nivou, jer su klimatske promene problem koji ne poznaje granice.
U zaključku, istraživanje sa Univerziteta Istočne Anglije ukazuje na to da polarni medvedi imaju potencijal za genetsku adaptaciju na promene u svom okruženju. Ipak, brzina klimatskih promena i drugi faktori pretnje zahtevaju hitnu akciju kako bi se očuvale ove veličanstvene životinje i njihova staništa. Bez adekvatnih mera zaštite, budućnost polarnih medveda ostaje neizvesna, a njihovo preživljavanje će zavisiti od naše sposobnosti da se suočimo sa izazovima klimatskih promena.
