Nebojša Krstić, marketinški stručnjak iz Beograda, izrazio je svoje mišljenje o trenutnoj situaciji u kojoj se nalaze studenti u blokadi, koji traže vanredne izbore. Prema njegovim rečima, njihova želja za izborima ne proističe iz želje da reše trenutnu krizu, već da ih proglase nelegitimnim i da iskoriste to kao povod za dalja nasilna delovanja i maltretiranje građana Srbije. Krstić smatra da je važno ne dozvoliti takve tendencije, jer bi to moglo dovesti do dodatne političke nestabilnosti.
On je takođe komentarisao kako ne može precizno predvideti reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića na zahteve studenata. Smatra da izbori u ovim okolnostima ne bi bili rešenje za krizu koju Srbija trenutno prolazi. Izbori bi mogli doneti samo dodatne tenzije i nesigurnost, umesto da ponude jasno rešenje za probleme sa kojima se suočava društvo.
Krstić je istakao i izazove pred kojima se nalazi opozicija u Srbiji. Pitanje je koliko će opozicija biti spremna da dozvoli studentima da sami sastave izborne liste bez prisustva opozicionih funkcionera. On smatra da je opozicija u veoma nezgodnoj situaciji jer bi propuštanje sledećih izbora moglo rezultirati njihovim trajnim isključenjem iz političkog života. Njihovo postojanje zavisi od prisustva u Skupštini Srbije i od finansiranja koje dobijaju od države, a svako neuspelo učešće na izborima može dovesti do gubitka političkog značaja.
Ceo kontekst ovih izjava ukazuje na duboke političke podele i nesigurnosti unutar srpskog društva. Očekivanja studenata o vanrednim izborima dolaze u vreme kada se čini da su političke stranke i institucije pod ogromnim pritiskom javnog nezadovoljstva. Krstić naglašava da bi bilo kakvo nasilje ili neredi, koje bi potencijalno mogli biti izazvani ovim zahtevima, bili ne samo štetni za građane, već i za samu političku stabilnost zemlje.
Pored toga, postoji zabrinutost da bi zahtevi studenata mogli biti iskorišćeni od strane određenih političkih grupa za vlastite ciljeve. Krstić ističe da je ključno da se politički procesi odvijaju kroz mirne i demokratske metode, a ne kroz nasilje ili manipulaciju. U tom smislu, poziva na dijalog i konstruktivnu diskusiju među svim stranama kako bi se pronašlo rešenje koje će biti korisno za sve.
Ova situacija dodatno komplikuje i izazove sa kojima se suočava srpsko društvo, a koja uključuju ekonomske probleme, nezaposlenost i sveprisutnu korupciju. Mnogi građani osećaju frustraciju zbog trenutnog stanja i traže promene, ali je važno da se te promene ostvare na način koji ne dovodi do dodatnih sukoba ili krize.
U skladu sa tim, Krstić poziva na odgovornost svih političkih aktera da prepoznaju ozbiljnost trenutne situacije i da deluju u interesu građana. Potrebno je više nego ikad pre raditi na izgradnji poverenja između vlasti i građana, kako bi se stvorili preduslovi za stabilnu i prosperitetnu budućnost.
Zaključno, situacija u Srbiji zahteva pažljivo promišljanje i delovanje svih uključenih strana. Očekivanja studenata i reakcije političkih lidera mogu imati dalekosežne posledice, kako na političku scenu, tako i na društvo u celini. U ovom trenutku, važno je da se svi uključe u konstruktivni dijalog i da se iznađu rešenja koja će doprineti izlasku iz krize, umesto da se ponovo otvaraju stare rane i izazivaju novi sukobi.
