Jovan Babić, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, u intervjuu za Tanjug izneo je zabrinutost studenata koji se protive blokadama na ulicama, ali se plaše da javno izraze svoje mišljenje. Prema njegovim rečima, mnogi od tih studenata ne žele da se izlažu potencijalnim pretnjama i nasilju, zbog čega ostaju tihi i nevidljivi u javnosti.
Babić je podelio svoje lično iskustvo, ističući da je tokom proteklih meseci dobijao pretnje smrću i fizičkim napadima, kako putem društvenih mreža, tako i lično. Ove pretnje su ga naterale da podnese krivične prijave, jer smatra da je važno zaštititi sebe i druge koji dele slična mišljenja. On veruje da postoji veći broj studenata koji se protive trenutnim blokadama, ali da su oni u strahu od reakcije onih koji su za te akcije.
Prema rečima Babića, problem leži u nemogućnosti organizovanja kolektivnog izlaska studenata koji bi izrazili svoj protest protiv blokada. Mnogi studenti osećaju potrebu da se ujedine i izraze svoj stav, ali se suočavaju sa izazovima u povezivanju i dogovaranju o vremenu i mestu okupljanja. On smatra da bi situacija bila drugačija kada bi se studenti mogli okupiti i javno izraziti svoje stavove, što bi im dalo veću snagu i mogućnost da se čuje njihov glas.
Ova situacija ukazuje na šire društvene probleme u Srbiji, gde se mnogi ljudi suočavaju sa pretnjama i nasiljem zbog svojih stavova. U poslednje vreme, protesti i blokade su postali uobičajeni oblik izražavanja nezadovoljstva, ali je često teško za one koji se protive tim akcijama da se organizuju i izraze svoje mišljenje bez straha od reperkusija.
Osim toga, Babić naglašava da su studenti često prepušteni sami sebi kada je u pitanju borba za svoja prava i stavove. Mnogi od njih se osećaju izolovano i nemaju podršku, što dodatno otežava situaciju. On poziva na veću solidarnost među studentima i jaču organizaciju kako bi mogli da se bore protiv pretnji i nasilja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je sloboda govora temelj demokratskog društva. Svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje i da se protivi onome što smatra neprihvatljivim, bez straha od pretnji i nasilja. Država i društvo kao celina treba da stvore okruženje u kojem će se svi osećati sigurnima da izraze svoje stavove.
Babićeva izjava takođe ukazuje na potrebu za većim dijalogom između studenata, univerziteta i šire zajednice. Postoji potreba za platformama na kojima bi studenti mogli otvoreno razgovarati o svojim problemima i izazovima, bez straha od negativnih posledica. Organizovanje javnih debata, radionica i drugih oblika okupljanja može pomoći u jačanju zajedništva među studentima i stvaranju sigurnijeg okruženja za izražavanje različitih mišljenja.
Na kraju, Babić je pozvao sve studente da se ne boje da istaknu svoje stavove i bore se za ono u što veruju. Njegovo iskustvo može poslužiti kao podsticaj drugima da se uključe u borbu za svoja prava i slobode, jer je svaka borba važna u stvaranju boljeg društva. Samo kroz zajedničke napore i hrabrost možemo se nadati promenama koje će doneti pravednije i inkluzivnije okruženje za sve.
