U Srbiji se više od 400 pacijenata svakodnevno bori sa simptomima hidradenitis supurative (HS), hronične kožne bolesti koja pretežno pogađa mlade ljude. Ova bolest uzrokuje bolne i gnojne čireve, stvarajući potkožne tunele i ožiljke, što značajno smanjuje pokretljivost pacijenata. Tokom nedavne konferencije za medije u Beogradu, stručnjaci su istakli ozbiljnost ovog oboljenja, kao i izazove sa kojima se pacijenti suočavaju.
Prof. dr Miloš Nikolić, direktor Klinike za dermatovenerologiju UKCS, objasnio je da HS često izaziva intenzivne bolove i društvenu izolaciju. Prema njegovim rečima, mnogi pacijenti mešaju simptome HS-a sa uraslim dlakama ili aknama, što može odložiti pravilan tretman. Stoga je važno da se, kada se „bubuljice“ jave u pregibnim regijama, odmah potraži savet dermatologa.
Statistika ukazuje na to da čak 97% pacijenata trpi jake bolove, dok 88% njih pati od neprijatnog mirisa. Osim fizičkih simptoma, HS ima značajan uticaj na mentalno zdravlje obolelih. Seksualna disfunkcija pogađa 61% pacijenata, a stopa samoubistava među njima je dvostruko veća od one u opštoj populaciji. HS najčešće pogađa mlade između 18 i 35 godina, a prosečno trajanje pogoršanja bolesti iznosi 14 dana mesečno, uz smanjenje radne sposobnosti za 49%.
Bolest se teško leči, a pacijenti često prolaze kroz dugotrajne procese dijagnostikovanja. Mnogi čekaju godinama na postavljanje dijagnoze, što dodatno pogoršava njihovo fizičko i mentalno stanje. Ova situacija dovodi do čestih hospitalizacija i velikih troškova lečenja, čineći HS ozbiljnim socioekonomskim problemom.
Prof. dr Mirjana Milinković Srećković naglasila je da su dostupne terapije, poput antibiotika, kratkotrajne i mogu izazvati ozbiljne nuspojave, uključujući antimikrobnu rezistenciju. Hirurški zahvati su često neophodni, ali se simptomi bolesti često ponovo javljaju. Uvođenje inovativne terapije na Listu lekova bi moglo značajno poboljšati kvalitet života pacijenata, posebno s obzirom na to da se radi o mlađoj i radno aktivnoj populaciji.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima manje od 400 pacijenata kojima je potrebna inovativna terapija, a njihovo lečenje ne bi predstavljalo veliki izdatak za zdravstveni sistem. Za pacijente, to bi značilo nadu za dostojanstven život. Prof. dr Milan Stojičić istakao je da operacija nije krajnje rešenje, već deo multimodalnog pristupa lečenju, koji uključuje saradnju sa dermatologom kako bi se smanjio bol i kontrolisale upale.
Ivana Čolović, pacijentkinja koja već 15 godina živi sa HS-om, podelila je svoje iskustvo. Prvih šest godina nije znala od čega boluje, a dijagnozu je konačno dobila od plastičnog hirurga. Tokom tog perioda, prošla je kroz dve hirurške intervencije pre nego što je započela lečenje kod dermatologa. Svakodnevne aktivnosti poput kuvanja ili odlaska na posao postale su izazov zbog bolova i ograničenja.
Međutim, Čolović je istakla da se simptomi značajno smanjili nakon što je uključena u program donacije biološke terapije. „Sada mogu da funkcionišem normalno“, izjavila je, dodajući da je osnovano i Udruženje pacijenata HS Derma, koje pruža podršku obolelima.
Na kraju, važno je naglasiti da je HS ozbiljna bolest koja zahteva sveobuhvatan pristup lečenju. Uvođenje novih terapija i unapređenje dijagnostičkih procedura moglo bi značajno poboljšati kvalitet života pacijenata. S obzirom na to da se radi o mladim ljudima, podrška društva i zdravstvenog sistema je ključna za njihovo poboljšanje i reintegraciju u svakodnevni život.
