Dezinformacije koje se šire na društvenim mrežama o perimenopauzi predstavljaju ozbiljan rizik za žene, upozoravaju stručnjaci. Ove lažne informacije mogu dovesti do neželjenih trudnoća, korišćenja nepotrebnih lekova i pogrešnih dijagnoza. S obzirom na to, stručnjaci apeliraju na važnost pravilnog informisanja o ovom važnom životnom periodu za žene.
Svest o perimenopauzi, kao i o tretmanima poput hormonske terapije zamene (HTZ), postala je sve prisutnija zahvaljujući radovima stručnjaka i dokumentarcu autorke Davine Mekol. Međutim, sa porastom broja žena koje se susreću sa obmanjujućim informacijama na društvenim mrežama, postoji zabrinutost da bi mnoge mogle doneti pogrešne zaključke koji bi mogli prikriti stvarne zdravstvene probleme.
Konsultantkinja za seksualno i reproduktivno zdravlje, Pola Brigs, ističe da mnoge žene veruju da su već u menopauzi. Mlađe žene često traže HTZ terapiju kada im zapravo treba hormonska kontracepcija, jer su još uvek plodne. Brigsova ukazuje na to da u njenoj ordinaciji, koja se bavi abortusima, sve više žena starijih od 35 godina veruje da su u menopauzi, a zatim su šokirane kada saznaju da su trudne.
Prema podacima Britanskog društva za menopauzu (BMS), više od 80% žena će ući u menopauzu do 54. godine, što se definiše kao period kada žene nisu imale menstruaciju 12 meseci ili duže. Oko 5% žena doživljava menopauzu pre 45. godine. Međutim, menopauza nije nagli prekid, već proces koji uključuje prelazni period poznat kao perimenopauza, koji može trajati nekoliko meseci ili godina.
Tokom perimenopauze, nivoi hormona u telu variraju, što može dovesti do različitih simptoma, kao što su promena menstrualnih obrazaca, talasi vrućine i problemi sa spavanjem. Ovi simptomi su često zbunjujući i mogu se lako pogrešno protumačiti kao znakovi menopauze, što dodatno komplikuje situaciju.
Stručnjaci upozoravaju da je važno da žene budu pravilno informisane o svom telu i promenama koje se dešavaju tokom ovog perioda. Neophodno je da se obrate lekarima i stručnjacima kako bi dobile tačne informacije i savete. U suprotnom, dezinformacije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući neplanirane trudnoće, što može biti dodatni izvor stresa i zabrinutosti.
Osim toga, nedostatak informacija o perimenopauzi može uticati na emocionalno i mentalno zdravlje žena. Mnoge žene se osećaju izgubljeno i nesigurno kada se suočavaju sa simptomima perimenopauze, a dezinformacije mogu dodatno pogoršati ovu situaciju. Pravilno informisanje i podrška su ključni za prevazilaženje ovih izazova.
U zaključku, važno je da se svi, a posebno žene, upoznaju sa činjenicama o perimenopauzi i menopauzi. Društvene mreže, iako su korisne za povezivanje i razmenu informacija, često sadrže i lažne informacije koje mogu biti štetne. U tom smislu, stručnjaci pozivaju žene da se oslanjaju na proveren izvor informacija i da potraže pomoć stručnjaka kada je to potrebno. Samo tako će moći da se zaštite od potencijalnih zdravstvenih rizika i donesu informisane odluke o svom telu i zdravlju.
