U proteklim danima, pojedine menjačnice u Srbiji prodavale su evro po ceni i do 120 dinara, što je izazvalo uznemirenost među građanima i ponovo otvorilo pitanje stabilnosti deviznog kursa. Iako su kao uzrok ovog rasta kursa navedeni povećana tražnja i strah od posledica međunarodnih sankcija, Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da deviza ima dovoljno na tržištu.
Profesor Beogradske bankarske akademije, Ismail Musabegović, objasnio je da menjačnice mogu formirati kurs unutar jasno definisanih ograničenja. Prema njegovim rečima, postoje propisi koji dozvoljavaju odstupanje do 1,25 odsto od srednjeg kursa NBS, uz dodatnu proviziju do 1 odsto. Kada se sve to sabere, kurs od 120 dinara za evro i dalje je u okviru zakona. Musabegović je naglasio da veliki broj menjačnica dovodi do razlika u politikama cena, te da uvek postoji mogućnost pronalaska povoljnijeg kursa.
Za razliku od menjačnica, banke nemaju takva ograničenja. One same formiraju kurs jer se bave širokim spektrom deviznih transakcija, što često rezultira nepovoljnijim kursom za građane. Građane je posebno zabrinulo pitanje da li će skok prodajnog kursa uticati na mesečne rate njihovih kredita. Musabegović je ukazao da menjački kurs ne utiče na kredite, već je jedino relevantan srednji kurs NBS i euribor, te da nema razloga za zabrinutost u tom smislu.
Pored toga, u javnosti se otvorila tema mogućeg „paralelnog tržišta“ deviza. Stručnjaci smatraju da je to nerealno, s obzirom na to da NBS ima devizne rezerve od oko 29 milijardi evra. Musabegović je istakao da su oscilacije kursa male i da je panika najveći faktor koji može uticati na tržište.
Kraj godine tradicionalno donosi veću tražnju za devizama, jer kompanije zatvaraju finansijsku godinu, a građani menjaju novac za potrebe štednje. Musabegović je naglasio da takva povećana tražnja stvara pritisak, ali da su efekti obično kratkotrajni. On je dodao da kupovina evra kao vid štednje nije loša, ali da od ovakvih kratkotrajnih oscilacija nema značajnih dobitaka.
Postoji i zabrinutost među građanima vezana za pitanje NIS-a i mogućih sekundarnih sankcija, što bi moglo uticati na kurs. Profesor Musabegović je naglasio da su sankcije ozbiljan problem, ali ne i ključan faktor za stabilnost valute. On je objasnio da sankcije mogu izazvati probleme u snabdevanju gorivom, ali to nije direktno povezano sa deviznim kursom. Ljudi, u ovom slučaju, reaguju psihološki i kupuju devize iz straha.
Očekuje se da će pitanje vlasništva nad NIS-om biti rešeno do 15. januara, što bi moglo doneti dodatnu stabilnost. NBS je zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, što se može smatrati jasnim signalom stabilnosti na tržištu. Takođe, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka ocenjuju da Srbija ispunjava ključne maastrihtske kriterijume, što dodatno ukazuje na stabilnost ekonomije.
S obzirom na sve navedeno, trenutna kolebanja na deviznom tržištu nemaju potencijal da ugroze stabilnost dinara. Musabegović zaključuje da je kurs stabilan i da nema razloga za strah među građanima. Ono što se trenutno dešava na tržištu više je rezultat panike nego stvarnog ekonomskog rizika. Građani se pozivaju na smirenost i racionalno razmišljanje u vezi sa svojim finansijama, a stručnjaci savetuju da se uvek može pronaći povoljniji kurs, ukoliko trenutni nije zadovoljavajući.
