Prema velikom istraživanju koje je sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama, otkriveno je da se deci sa hiperaktivnim poremećajem nedostatka pažnje (ADHD) lekovi često prepisuju prebrzo, što je suprotno medicinskim smernicama koje preporučuju da se pre započinjanja terapije lekovima prvo obavi najmanje šest meseci bihevioralne psihoterapije. Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 9.700 dece, pokazuje da pedijatri često prepisuju lekove odmah nakon što postave dijagnozu ADHD-a, što može imati dugoročne posledice po razvoj dece.
Doktor Jair Banet, glavni autor studije sa Univerziteta Stanford, ističe da je veoma zabrinjavajuće što se lekovi prepisuju bez prethodnog razmatranja bihevioralne terapije, koja može imati značajan pozitivan efekat na decu i njihove porodice. ADHD je poremećaj koji pogađa oko 11,4% dece uzrasta od tri do 17 godina u SAD-u, a simptomi se obično javljaju pre 12. godine. Manifestacije ovog poremećaja uključuju distrakciju, zaboravnost, prekomernu energiju i nemirnost, što može značajno uticati na školski uspeh i ponašanje tokom odrastanja.
U istraživanju je primećeno da su dve glavne metode lečenja ADHD-a bihevioralna psihoterapija i lekovi. Bihevioralna terapija pomaže deci da razviju veštine i navike koje će im omogućiti lakše funkcionisanje u svakodnevnom životu, dok lekovi mogu ublažiti simptome kao što su hiperaktivnost i nepažnja. Smernice preporučuju da se deca uzrasta od četiri do pet godina, koja su tek dijagnostikovana, prvo podvrgnu psihoterapiji, pa tek potom lečenju lekovima.
Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da je čak 42,2% dece sa ADHD-om dobilo lekove u roku od mesec dana od postavljanja dijagnoze. Iako istraživači ne sumnjaju u bezbednost lekova za decu u ovom uzrastu, mnoge porodice se suočavaju s problemom nuspojava, kao što su razdražljivost i agresivnost, što često dovodi do odluke da se lekovi prestanu koristiti. Roditelji su često zabrinuti da „nuspojave nadmašuju koristi“, što dodatno naglašava potrebu za pažljivijim pristupom lečenju ADHD-a.
Dr. Banet naglašava da lekovi nikada ne bi trebalo da budu viđeni kao jedino rešenje za ADHD. Iako je istraživanje sprovedeno u SAD-u, istraživači primetili su da je u Severnoj Americi znatno veća verovatnoća da se deci prepisuju lekovi za ADHD nego u Evropi. Ova razlika može biti rezultat različitih pristupa i smernica u lečenju ADHD-a, što naglašava potrebu za daljim istraživanjem i razumevanjem ovog poremećaja.
Na kraju, važno je da roditelji i stručnjaci budu svesni preporuka i smernica kada je reč o lečenju ADHD-a. Rano prepoznavanje i pravilno lečenje ovog poremećaja može značajno uticati na budući razvoj i kvalitet života dece koja se suočavaju s ovim izazovima. Bihevioralna terapija, kao prvi korak u lečenju, može pružiti deci potrebne alate za uspešnije suočavanje sa svakodnevnim izazovima, dok bi lekovi trebali biti korišćeni kao dodatak, a ne kao primarna metoda lečenja. U tom smislu, važno je da se stvori svest o potrebi holističkog pristupa u lečenju ADHD-a, koji će uzeti u obzir sve aspekte života deteta i njegove porodice.
