Republika Srpska i Federacija BiH smatraju neprihvatljivim odluku Hrvatske o odlaganju radioaktivnog otpada iz Nuklearne elektrane Krško na Trgovskoj gori, koja se nalazi blizu granice sa BiH. Mario Crnković iz Udruženja građana „Grin tim“ iz Novog Grada naglašava da je očekivao da će zdrav razum prevladati u ovoj situaciji.
Nakon što je Hrvatski sabor usvojio Zakon o izgradnji skladišta radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, otvorena su pitanja vezana za bezbednost i odgovornost. Najavljene su aktivnosti u okviru Sekretarijata Espo konvencije, sa planom da se suoče sa hrvatskom stranom u maju sledeće godine u Ženevi. Crnković je istakao da je cilj odbrane prava na život u ovom području, ukazujući na to da je postupak donošenja zakona u suprotnosti sa zakonima Evropske unije.
Trgovska gora se nalazi nedaleko od Novog Grada, a Crnković upozorava na potencijalne katastrofalne posledice ovog projekta za Republiku Srpsku i okolna područja, uključujući Unsko-sanski kanton. On smatra da je ova odluka isključivo politička i da su postojale alternativne lokacije koje su eliminisane tokom glasanja. Prema njegovim rečima, protest građana trenutno nije rešenje, jer je potrebno delovati kada dođe do pravnog spora.
Crnković naglašava da interes Hrvatske nije Trgovska gora, već profit pojedinih grupa koje zarađuju na ovom projektu. On ukazuje da su dosadašnja istraživanja pokazala da je ova lokacija neprihvatljiva za odlaganje nuklearnog otpada, a Nemanja Galić, član Ekspertskog tima za Trgovsku goru, dodaje da je blizina naseljenih mesta dodatni razlog za zabrinutost.
Galić objašnjava da su glavni argumenti protiv ove odluke nedostatak procesa selekcije i donošenje odluke bez adekvatne procene uticaja na životnu sredinu. Hrvatska tvrdi da je Trgovska gora samo preferentna lokacija, ali Galić ukazuje na to da su se odlučili za ovu opciju pre 25 godina, bez razmatranja drugih alternativa.
Kada Republika Srpska i Federacija BiH budu uključeni u proces, smatra Galić, biće besmisleno, jer je Hrvatska već donela svoju odluku. On dodaje da BiH ima mogućnosti za pravne akcije protiv Hrvatske, ali da su trenutačno najefikasnije pritužbe u okviru konvencija, posebno Espo konvencije, koja može obustaviti dalja delovanja.
Galić ističe značaj jedinstva institucija, stručnjaka i civilnog sektora u ovoj situaciji, naglašavajući da su već preduzete određene radnje i da još uvek nije kasno da se deluje. Ukoliko se ne bude reagovalo na vreme, moglo bi doći do ozbiljnih posledica po životnu sredinu i zdravlje građana.
U ovoj situaciji, ključno je da se građani, stručnjaci i institucije okupe kako bi se suprotstavili ovoj odluci koja bi mogla imati dalekosežne posledice. Uključivanje svih relevantnih aktera može pomoći u prikupljanju potrebnih informacija i resursa za pravnu borbu protiv odlaganja nuklearnog otpada na Trgovskoj gori.
Konačno, pitanje odlaganja radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori ne tiče se samo Hrvatske i BiH, već je to pitanje koje se odnosi na celokupno regionalno okruženje i njegovo očuvanje. Osiguravanje bezbednog i zdravog životnog prostora za sve građane mora biti prioritet, a sve odluke u vezi sa ovim pitanjem moraju biti donete uz potpunu transparentnost i uzimanje u obzir svih relevantnih stavova i argumenata.
