Neki vozači godinama izbegavaju vožnju, birajući noćne vožnje ili vožnje po mirnim ulicama kako bi smanjili stres i postepeno prevazišli strah. Ovaj strah može nastati zbog nedostatka iskustva, traumatičnih događaja poput saobraćajnih nesreća, ili pritiska iz okoline, uključujući porodicu.
Jedan Beograđanin podelio je svoje iskustvo nakon što je položio vozački ispit. Nakon što je kupio automobil i krenuo ka svom domu, prvi put se suočio sa strahom od vožnje. „Obliva me hladan znoj, osećam mučninu, srce mi kuca 300 na sat. U vožnji, auto se gasi, pretiču me, obilaze, psuju… Samo što nisam pao u nesvest,“ opisao je svoje osećaje tokom prvog samostalnog izlaska na put. Umesto da ide pravim putem, završio je na Dorćolu, a put do kuće mu je trajao dva i po sata. Njegova priča pokrenula je lavinu komentara onih koji se suočavaju sa sličnim strahovima.
Jedna devojka je priznala da retko vozi jer je izuzetno nervozna. „U vožnji počnem da se tresem, znojim, boli me stomak i osećam se kao da ću svakog trenutka zaplakati. Umorna sam od toga da me voze članovi porodice ili da idem taksijem,“ napisala je. Potražila je stručnu pomoć, a psihoterapeut joj je savetovao da razgovara sama sa sobom dok vozi, kako bi prevazišla strah.
Mnogi se vozači parališu od straha kada sednu za volan. Jedan momak otkrio je da vozi samo po parkingu, dok je drugi podelio kako vožnja po gužvi zapravo može pomoći u prevazilaženju straha. „Prvih nekoliko puta bio sam mokar od znoja. Kada sam video bakicu na skuteru, istog dana sam otišao da upišem A kategoriju,“ napisao je on.
Strah od vožnje može biti uzrokovan ozbiljnim iskustvima. Jedan muškarac je doživeo tešku nesreću 2019. godine, što je ostavilo traga na njegovoj sposobnosti da vozi. „Vozim isključivo kratke relacije po mirnim ulicama, malom brzinom,“ priznao je. Neki vozači su toliko paralizovani strahom da ne mogu da spavaju noć pre vožnje, razvijajući horor filmove u svojim mislima.
Vožnja sa članovima porodice može dodatno otežati situaciju. Jedna žena, koja ima 30 godina, kaže da je stalno zabrinuta da će pogrešiti dok vozi, a iako vežba, još uvek se muči sa nekim stvarima. „Tata mi pomaže da vežbam, ali ponekad i pogorša,“ priznala je.
Postoje i radikalne situacije, poput žene koja 20 godina ima vozačku dozvolu, ali nije prešla nijedan kilometar zbog straha od vožnje. „Kada sam polagala vozački, bojala sam se da dodam gas i vozim brže od 60 km/h,“ ispričala je, dodajući da je strah izazvan traumatičnim iskustvom iz prošlosti.
Neki vozači su odlučili da voze noću kako bi izbegli gužvu. „Počela sam tako što sam vozila noću, čekala sam da prođe kasno veče pa krenula po naselju. Bilo mi je strašno, ali s vremenom sve to dođe na svoje,“ rekla je jedna devojka.
Drugi vozač je, nakon što je doživeo blisku smrt u nesreći, pauzirao pet godina pre nego što je ponovo seo za volan. „Život te natera da prevladaš strah,“ zaključila je.
U svakom slučaju, iskustva vozača pokazuju da je suočavanje sa strahom ključ za njegovo prevazilaženje. Na kraju, mnogi su shvatili da je najbolji način da se prevaziđe strah suočiti se sa njim i vežbati vožnju, bilo sa prijateljima ili porodicom, kako bi se steklo više samopouzdanja na putu.
