Na suđenju stomatologu Slobodanu Stevanoviću, koje se održava u Višem sudu u Beogradu, izneseni su detalji o saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 13. avgusta 2024. godine. Ova nesreća dogodila se u Ulici Dragoslava Srejovića, u blizini Bogoslovije, kada je Stevanović, kako ga tužilaštvo tereti, udario pešaka Aleksandra Mirića (28) dok je pretrčavao ulicu nakon izlaska iz gradskog autobusa.
Prema rečima saobraćajnog veštaka Branislava Đukića, koji je svedočio na suđenju, Mirić se nalazio oko 2,2 metra ispred pešačkog prelaza u trenutku sudara. Ova informacija je dodatno pojašnjena snimkom koji je sud dobio kako bi razjasnio okolnosti nesreće. Veštak je naveo da je autobus bio na stajalištu u vreme kada se nesreća dogodila, što je dodatno ukazalo na vremenske okolnosti incidenta.
Đukić je takođe istakao da se brzina automobila „smart“ u trenutku sudara ne može precizno odrediti, ali je procenio da je najmanje iznosila 55 kilometara na čas. On je dodao da se ništa ne bi promenilo ni da je vozilo išlo brzinom od 50 kilometara na čas, koliko je dozvoljeno na tom delu puta.
Postupajući tužilac Ivan Marković je naglasio da su punomoćnici oštećenih bili prisutni na licu mesta i da su primetili znak koji ukazuje na ograničenje brzine od 40 kilometara na čas. On je zatražio od suda da se istraži ta informacija kako bi se utvrdilo koja je brzina bila dozvoljena u trenutku nesreće.
Veštak Đukić je u svom izveštaju naveo da je radio u tri celine: prva se odnosila na to šta je okrivljeni mogao da uradi u datoj situaciji, druga na to šta bi bilo da je vozio prilagođenom brzinom, dok je treća celina prepuštena sudu na ocenu. Tokom suđenja, punomoćnik Mladen Milosavljević je izneo primedbe na Đukićev nalaz, sugerišući da je veštak preuzeo ulogu branioca okrivljenog, što je izazvalo određenu napetost tokom rasprave.
Ovo suđenje osvetljava važne aspekte bezbednosti u saobraćaju i odgovornosti vozača prema pešacima. U ovom slučaju, od suđenja se očekuje da će se razjasniti sve okolnosti koje su dovele do nesreće i utvrditi odgovornost vozača.
S obzirom na sve iznesene dokaze, sud će morati da donese odluku koja će imati značajnu težinu, ne samo za Stevanovića, već i za sve učesnike u saobraćaju, jer se ovakvi incidenti često dešavaju u urbanim sredinama. Takođe, ovo suđenje može poslužiti kao upozorenje drugim vozačima da obrate više pažnje na pešake i da poštuju saobraćajne propise, posebno ograničenja brzine.
U zaključku, suđenje Slobodanu Stevanoviću predstavlja važan korak ka razumevanju i unapređenju bezbednosti u saobraćaju. Saobraćajni stručnjaci i pravnici će pažljivo pratiti ovu situaciju, jer je ishod suđenja od značaja za sve učesnike u saobraćaju i može uticati na buduće odluke vezane za slične slučajeve. Ova nesreća može biti podsticaj za dodatno obrazovanje vozača i podizanje svesti o važnosti poštovanja saobraćajnih pravila kako bi se smanjio broj nesreća i zaštitili najranjiviji učesnici u saobraćaju – pešaci.
