Pre tačno 23 godine, 27. maja 2002. godine, dogodilo se jezivo ubistvo Stojana Ignjatovića (31) iz Tršića kod Loznice. On je hladnokrvno likvidiran dok je ležao u bolničkom krevetu na Institutu za ortopediju „Banjica“ u Beogradu. Nepoznati napadač je ušao u sobu 25 na Odeljenju za rekonstruktivnu ortopediju i ispalio više hitaca u Ignjatovića, usmrtivši ga na licu mesta. Njegovo telo otkrila je medicinska sestra koja je obišla pacijente tokom noći.
Stojan Ignjatović je bio poznat policiji zbog raznih krivičnih dela i postao je žrtva brutalne likvidacije dok se oporavljao od povreda koje su mu nanete nekoliko meseci ranije. Prvo ranjavanje dogodilo se 26. februara 2002. godine, kada je Ignjatović ranjen u obe potkolenice i levu butnu kost u lozničkom predgrađu Gradilište. Operisan je nekoliko dana nakon prijema na Institut „Banjica“, a 2. aprila je napustio bolnicu. Vratio se na daljnje lečenje na nagovor svoje majke, samo 17 dana pre nego što je ubijen.
Noć ubistva, kako je izveštavano, podseća na ustaljene kriminalne pretnje, gde napadač kao opomenu puca žrtvi u noge. Istraga je pokazala da je ubica, verovatno koristeći prigušivač, ušao preko terase, s obzirom na to da se soba nalazila na visokom prizemlju. Soba je okrenuta ka pustom delu bolničkog kruga, što je dodatno otežalo uočavanje napadača. Niko od ostalih pacijenata u sobi nije video ubistvo niti čuo pucnjavu.
Telo Stojana Ignjatovića je pronašla medicinska sestra, koja je posumnjala u nešto sumnjivo kada je čula pad štaka. Odbori instituta i pacijenti nisu želeli da komentarišu događaj zbog policijske istrage. Istraga ranjavanja Ignjatovića dovela je do hapšenja R. S. (24) 7. marta 2002. godine, ali Ignjatović nije mogao da identifikuje napadača tokom istrage.
Prema nezvaničnim informacijama, Ignjatović je ranjen u stanu G.B. iz Loznice, koji je uhapšen 25. maja 2002. godine zbog pravosnažne presude od 20 meseci zatvora za nanošenje teških telesnih povreda. Prilikom hapšenja, kod G.B. su pronađene falsifikovane lične karte, vozačka dozvola i određena količina droge. Tokom hapšenja, bacio je pištolj sa municijom, koji je policija pronašla i oduzela.
Javnost je oštro reagovala na ubistvo na Institutu „Banjica“. Kriminolog Dobrivoje Radovanović ocenio je da je reč o klasičnom obračunu u podzemlju, naglasivši da su ovakve likvidacije uobičajena praksa u svetu, ali da se tako nešto prvi put dogodilo u Jugoslaviji. Radovanović je istakao da ulične bande koriste sve mogućnosti da izvrše ubistvo u bolnici ili drugom mestu gde se žrtva nalazi.
On je takođe kritikovao policiju zbog neobezbeđivanja Stojana Ignjatovića, koji je bio poznat po kriminalnim aktivnostima i mogao je dati korisne informacije o drugim članovima kriminalne mreže. Radovanović je odbacio mogućnost da je bolničko osoblje pomoglo ubici, naglašavajući ozbiljnost situacije i potrebu za boljim obezbeđenjem u bolnicama.
Ubistvo Stojana Ignjatovića ostavilo je dubok trag u javnosti i postavilo pitanja o bezbednosti pacijenata u zdravstvenim ustanovama. Ova tragedija je podstakla razmišljanja o potrebi za reformama u sistemu bezbednosti, posebno kada su u pitanju osobe poznate policiji i sa sumnjivom prošlošću. Ignjatovićeva smrt je podsetila na to koliko je važno obezbediti bezbednost svih pacijenata, bez obzira na njihov status ili prošlost.
