Jedna od najvećih misterija preživljavanja nesreća u 20. veku svakako je slučaj jugoslovenske stjuardese Vesne Vulović, koja je postavila Ginisov rekord za najveći pad bez padobrana. Ova neverovatna priča počinje 26. januara 1972. godine, kada je Vesna, na letu iz Kopenhagena za Beograd, preživela pad aviona sa visine od 10.000 metara, nakon što je došlo do eksplozije dela letelice.
Svet je bio šokiran vestima o njenom preživljavanju, koje su se širile medijima pod oznakom „za nevericu“. Pojedini stručnjaci su smatrali da je Vesna preživela čudom, jer je njen slučaj bio izvan okvira tradicionalne medicinske nauke. Preživela je sa teškim povredama, uključujući slomljenu levu ruku i nogu, tri slomljena rebra, kao i povrede kičme, ali je izjavila da je „nikad ništa ne boli“.
Vesna je tokom oporavka imala retrogradnu amneziju, što znači da se nije mogla setiti događaja pre i posle nesreće. U intervjuu iz 1979. godine, govorila je o svom stanju, ističući da je sve oko nje delovalo normalno i da joj nije bilo jasno zašto su ljudi toliko zainteresovani za njenu priču. Njene reči su odražavale neverovatnu hrabrost i snagu, kao i njen neobičan stav prema životu nakon nesreće.
Pomoć joj je prvi pružio šumar Bruno Henke, koji je bio u blizini kada se nesreća dogodila. On je ispričao da je čuo eksploziju dok je cepao drva, nakon čega je potrčao prema mestu nesreće. Prvi je čuo ženski glas koji je dozivao pomoć. Kada je stigao, video je Vesnu, koja je uprkos povredama bila svesna i sposobna da viče. Henke je bio obučen za pružanje prve pomoći, što je bilo od suštinskog značaja za njeno preživljavanje dok su stizali spasioci.
Stručnjaci su kasnije govorili o izuzetnosti njenog preživljavanja. Nemački hirurg Hajnc Vajšedel je istakao da je Vesnin slučaj više u domenu fantastične romantike nego u egzaktnoj medicinskoj nauci. Preživela je sedam potencijalno smrtonosnih situacija, uključujući nedostatak kiseonika, smrzavanje, naglu dekompresiju i udarac o zemlju prilikom pada. Njena mladost, zdravlje i sreća su takođe odigrali ključnu ulogu u njenom preživljavanju.
Jedan od ključnih faktora u njenom preživljavanju bila je i priroda mesta pada aviona. Rep aviona, u kojem se nalazila, udario je na padinu obraslu gustim šumama, što je smanjilo silu pritiska prilikom udarca. Vesna je izletela iz aviona i pala u snežnu naslagu brzinom od oko 100 km/h, što je dodatno umanjilo mogućnost ozbiljnijih povreda.
Nakon nesreće, Vesna je postala medijska senzacija i poznata ličnost. Njena priča o preživljavanju inspirisala je mnoge, ali je s vremenom njena slava opadala. Iako je nastavila sa životom, povrede su ostavile traga na njenoj svakodnevici. Vesna Vulović preminula je 23. decembra 2016. godine u Beogradu, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u istoriji avijacije i ljudskog preživljavanja.
Ova izvanredna priča o hrabrosti, sreći i snazi ljudskog duha i dalje inspiriše mnoge. Vesna Vulović ostaje simbol izdržljivosti i nade, predstavljajući dokaz da i u najtežim situacijama postoji mogućnost preživljavanja i borbe za život. Njen slučaj podstiče razmišljanja o prirodi sudbine i o tome koliko su ponekad nevjerojatne okolnosti u stanju da promene tok ljudskih života.
