Gotovo svake godine dolazi do nove ekranizacije dela Stivena Kinga, ali poznati autor nije uvek oduševljen krajnjim rezultatima. Dok je pohvalio Frenka Darabonta za majstorsku obradu „Bekstva iz Šošenka” i „Zelene milje”, s druge strane, King je jedan od retkih koji smatra da je Stenli Kjubrik podbacio sa „Isijavanjem”, filmom koji se danas smatra jednim od najjezivijih psiholoških horora ikada snimljenih.
Ipak, postoji jedan film za koji je i sam King priznao da je nadmašio njegov književni predložak. Njegove omiljene adaptacije su uglavnom one koje preuzmu njegovu priču i sažmu je, umesto da je šire u novim pravcima. Kao strastveni autor vezan za sopstvenu viziju, ne iznenađuje što ima jasan stav o tome šta čini dobru ekranizaciju njegovog dela.
Problem sa Kingovom bibliografijom leži u tome što je toliko njegovih romana i priča adaptirano od strane brojnih reditelja tokom decenija, pa je doslednost u kvalitetu bila teško dostižna. Kada je i sam pokušao da režira film „Maksimalno ubrzanje”, prvi je priznao da rezultat teško da je mogao biti gori. Ironično je da je prva velika filmska adaptacija njegovog dela i danas jedna od najboljih.
Brajan de Palma je nesvesno pokrenuo čitav jedan podžanr, kada je Kingov roman „Keri” pretvorio u klasični horor o odrastanju koji je postigao ogroman uspeh i kod kritike i kod publike. De Palmina „Keri” bila je sjajna, izjavio je King, dodajući da je slavni reditelj materijalu pristupio vešto i sa umetničkim osećajem. Sisi Spejsik je izvela jednu od najlegendarnijih uloga u istoriji holivudskog horora, za koju je dobila nominaciju za Oskara za najbolju glumicu.
Pohvale se tu nisu zaustavile. King je priznao da je „film daleko stilizovaniji od knjige”, koju naziva „napetim štivom”, ali i „opterećenom određenom težinom”. King je otišao korak dalje i De Palminu „Keri” direktno proglasio boljom od sopstvenog romana.
Keri, kao priča, istražuje teme izolacije, osvetoljubivosti i emocionalnog nasilja. U središtu radnje je mlada devojka Keri Vajt, koja otkriva da ima telekinetičke moći, a njen život postaje noćna mora kada je njeni vršnjaci i majka zlostavljaju. Nakon što se suočava sa brutalnim progonstvom i poniženjem, Keri se odlučuje na osvetu koja ostavlja strašne posledice.
Keri je postala simbol ženskog osnaživanja u horor žanru, a De Palma je uspeo da stvori vizuelno bogatu i emotivno snažnu adaptaciju koja je zadržala ključne elemente Kingove priče, dok je u isto vreme dodala svoj umetnički pečat. Ova adaptacija je takođe postavila temelje za mnoge buduće filmove koji su se bavili temama nasilja među adolescentima i osvetom.
„Keri” je ostavila dubok utisak na publiku i kritiku, postavši kultni klasik koji je inspirisao brojne druge filmove i adaptacije. Kingov originalni roman i dalje se smatra jednim od njegovih najznačajnijih dela, ali film je uspeo da unapredi priču i da je učini još relevantnijom za generacije koje dolaze.
Iako je King poznat po kritici nekih od svojih filmskih adaptacija, njegova pohvala za „Keri” pokazuje koliko je važno da se održi suština originalne priče, dok se istovremeno dodaju novi slojevi i dubina likovima. Ova adaptacija je primer kako može izgledati uspešna filmska verzija književnog dela, koja ne samo da privlači gledaoce, već i ostavlja snažan utisak koji traje decenijama.
U svetu gde se filmovi često snimaju bez poštovanja prema izvornoj priči, „Keri” ostaje svetla tačka koja pokazuje kako se može uspešno preneti duh književnosti na filmsko platno.
