Nakon proslave Ilindana u Pavlovcu kod Vranja, trećina zvanica je doživela simptome trovanja hranom. Uzrok ovih simptoma je utvrđena bakterija Staphylococcus aureus, poznatija kao stafilokoka. Ova bakterija se često nalazi na koži i u nosu približno jedne od četiri osobe ili životinje, ali obično ne izaziva bolest kod zdravih nosilaca. Međutim, stafilokoka može proizvoditi toksine koji uzrokuju trovanje hranom.
Kada se bakterija sa kože ili sluznice prenese na hranu koja se čuva na sobnoj temperaturi, dolazi do proizvodnje toksina, koji je odgovoran za simptome trovanja. Termička obrada hrane može eliminisati bakteriju, ali ne i toksine već prisutne u hrani. Zbog toga su posebno rizične namirnice koje su stajale van frižidera pre pripreme, kao i one koje se ne kuvaju. U to spadaju salate (od tunjevine, makarona, krompira), peciva i kolači sa kremom, sendviči sa prerađenim mesom, nepasterizovano mleko i mlečni proizvodi, kao i usoljene namirnice poput šunke.
Hrana zaražena stafilokoknim toksinom može izgledati i mirisati normalno, što otežava prepoznavanje. Simptomi trovanja se obično javljaju brzo, između 30 minuta i 6 sati nakon konzumiranja kontaminirane hrane. Uobičajeni znaci uključuju mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku i dijareju, a simptomi obično traju samo jedan dan.
Da bi se potvrdila stafilokokna infekcija, lekar može uraditi analizu stolice ili povraćenog sadržaja, ali većina ljudi ne ide na testiranje jer simptomi brzo prolaze. Lečenje se fokusira na sprečavanje dehidratacije organizma. Preporučuje se nadoknada tečnosti, često sa elektrolitima, dok se zaslađeni napici poput sokova trebaju izbegavati, jer mogu pogoršati stanje. Ako su simptomi izraženi, lekar može preporučiti lekove protiv mučnine i povraćanja.
Antibiotici se ne koriste za trovanje hranom izazvano stafilokokom, jer ne utiču na toksin koji bakterija proizvodi. U slučaju visoke temperature, neprekidnog povraćanja, krvave dijareje ili nemogućnosti zadržavanja tečnosti, odmah se treba obratiti lekaru. Bebe, mala deca, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom trebaju potražiti pomoć čak i kod blažih simptoma, jer su u većem riziku od dehidratacije i komplikacija.
Prevencija trovanja hranom, uključujući ona izazvana stafilokokom, izuzetno je važna tokom cele godine, a posebno leti. Gradski zavod za javno zdravlje preporučuje da osobe koje rukuju hranom prate opšte higijenske mere, kao što su detaljno pranje ruku pre pripreme hrane, izbegavanje pripreme hrane ako imaju rane ili infekcije na rukama, održavanje čistoće radnih površina i pribora, kao i pravilno čuvanje hrane. Ukoliko se hrana neće konzumirati u roku od dva sata nakon pripreme, treba je čuvati na temperaturi iznad 60 stepeni ili ispod pet stepeni Celzijusovih.
U zaključku, stafilokokna trovanja hranom su ozbiljna i mogu se sprečiti pridržavanjem osnovnih pravila higijene i pravilnog rukovanja hranom. Osvešćivanje o rizicima i simptomima može pomoći u smanjenju broja obolelih i očuvanju zdravlja zajednice.
