Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, ali nova studija Dojče banke nudi uvid u prosečne iznose štednje Nemaca, raščlanjene po starosnim grupama. Istraživanje pokazuje značajne razlike u iznosima na tekućim računima između mladih i starijih građana, što može uticati na njihove finansijske strategije i životne odluke.
Prema podacima iz studije, osobe starosti od 16 do 24 godine imaju u proseku 1.400 evra na svom računu. Ova starosna grupa često se suočava sa izazovima na tržištu rada, što može uticati na njihovu sposobnost da štede. U ovoj fazi života, mnogi mladi ljudi su još uvek u procesu obrazovanja ili se nalaze na prvim poslovima, što rezultira nižim prihodima i manjim iznosima na računima.
Za one starosti od 25 do 34 godine, prosek štednje raste na 2.200 evra. Ova starosna grupa obično započinje ozbiljnije karijere, kao i formira svoje porodice, što može dovesti do povećanih troškova i potreba. U ovoj fazi, mladi ljudi često počinju da razmišljaju o dugoročnijim finansijskim ciljevima, kao što su kupovina nekretnina ili štednja za decu.
Osobe starosti od 35 do 44 godine imaju u proseku 2.600 evra, dok starosna grupa od 45 do 54 godine beleži otprilike 3.300 evra na svojim računima. U ovoj fazi života, ljudi često imaju stabilnije poslove i veće prihode, što im omogućava da akumuliraju više sredstava. Takođe, ovo je vreme kada mnogi počinju da razmišljaju o penzionisanju i dugoročnim finansijskim strategijama.
Osobe starosti od 55 do 64 godine u proseku imaju 3.100 evra, dok najviši prosek beleže oni stariji od 75 godina, sa čak 4.200 evra na svojim računima. Ova starosna grupa često ima više ušteđevine zbog dugogodišnjeg rada i ulaganja, kao i zbog smanjenih troškova života kada su deca odrasla i samostalna.
Važno je napomenuti da su ovo prosečne vrednosti koje ne odražavaju nužno stvarno finansijsko stanje pojedinaca. Svaka osoba ima svoj jedinstveni pristup štednji i upravljanju finansijama, koji zavisi od načina života, prihoda, troškova i finansijskih ciljeva. U nekim slučajevima, ljudi mogu imati veoma visoke troškove života koji im otežavaju štednju, dok drugi mogu imati stabilne prihode i manje obaveza, što im omogućava veće uštede.
Takođe postoje velike regionalne razlike u Nemačkoj. U urbanim područjima, prosečni iznosi štednje su veći nego u ruralnim sredinama, gde su troškovi života često niži, ali i mogućnosti za posao i zaradu. Neke nemačke savezne države beleže značajne razlike u štednji, što može biti rezultat ekonomskih i društvenih faktora.
Iako je osećaj sigurnosti važan, držanje velikih količina novca na tekućem računu možda nije finansijski isplativo. Novac koji stoji na računu ne donosi prihod, a inflacija s vremenom smanjuje njegovu vrednost. Takođe, držanje određenog iznosa na tekućem računu ima smisla za likvidnost, ali pametno upravljanje viškom sredstava može doneti dugoročnu finansijsku sigurnost i rast štednje.
Stručnjaci preporučuju prilagođavanje strategije štednje svojim potrebama i ciljevima. Ulaganje u različite finansijske proizvode, kao što su štedni računi sa višim kamatnim stopama, investicione fondove ili penzijske planove, može biti korisno za povećanje ukupnog bogatstva. Ključ je u aktivnom upravljanju finansijama i izbegavanju da novac „spava“ na računu, čime se gubi potencijal za rast.
U zaključku, rezultati studije Dojče banke osvetljavaju finansijske razlike među generacijama u Nemačkoj i ukazuju na važnost planiranja i strategije štednje u različitim životnim fazama.
