Stara legenda kaže da su ljudi nekada verovali u postojanje tri magična drveta: hrast, tisa i dren. Verovalo se da drvo drena donosi zdravlje i dugovečnost porodici koja ga posadi. U srpskoj tradiciji, dren se smatra zaštitnikom od groma i uroka, a izreka „zdrav kao dren“ potvrđuje njegovu lekovitu moć.
Stari Grci su koristili biljku Cornus mas pre više od 7.000 godina, ne samo zbog plodova koji su se koristili u ishrani, već i zbog tvrdog drveta koje je bilo idealno za pravljenje alata. Rimska vojska je čak koristila drenovo drvo za izradu koplja. Ova biljka, koja pripada porodici drenova, na našim prostorima raste kao samonikla vrsta, a njeni plodovi su poznati po velikoj lekovitoj i hranljivoj vrednosti.
Drvo drena ima posebno mesto u srpskoj kulturi. Prema legendi, drvo drena je obavezno saditi na mestu gde se podiže kuća, kako bi donelo zdravlje i blagostanje. Na Božić, 7. januara, kada se okupljaju porodice oko božićne trpeze, česnica, koja simbolizuje blagostanje, sadrži grančicu drena. Ova tradicija simbolizuje zdravlje, a onaj kome se grančica padne, veruje se da će biti zdrav tokom cele godine.
Dren, poznat i kao drenak, drenić, ili drenj, počinje da cveta u kasnu zimu i rano proleće. Njegovi zlatnožuti cvetovi su pravi užitak za oči, dok u leto i jesen zreli plodovi prelaze iz zlatne u crvenu boju. Ovi plodovi, iako lepi, sadrže tanine, organske kiseline, šećere i pektine, a kora drena sadrži smole koje imaju lekovita svojstva.
U ishrani, plodovi drena se koriste za pravljenje soka, čaja ili džema, koji su efikasni u lečenju stomačnih tegoba. Dren se može konzumirati svež, zamrznut ili prerađen, a njegovo lekovito delovanje ostaje isto. U mnogim kulturama širom sveta, dren pokušavaju da popularizuju zbog njegovih povoljnih efekata na zdravlje i visoke nutritivne vrednosti.
Za pripremu čaja od drena, potrebno je 250 g bobica, 120 ml vode i kašičica meda. Bobice se prelivaju vodom, gnječe i procedite da se dobije napitak koji se može zasladiti medom. Ovaj čaj se koristi kao lek protiv bolesti creva i groznice.
Plodovi drena su bogati antioksidansima koji pomažu u zaštiti organizma od slobodnih radikala, a povezani su sa smanjenom učestalošću tumora i srčanih bolesti. Dren sadrži značajne količine vitamina C, koji je važan za imunitet i bolju apsorpciju gvožđa. Uzimanje soka od drena može biti korisno za oporavak organizma, posebno posle bolesti ili dehidratacije.
Dren se koristi i u lečenju raznih bolesti, uključujući malokrvnost, dijabetes, bolesti bubrega i hemoroide. U Rusiji, naučnici su potvrdili njegovu lekovitost, ističući da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo. Kiselkasti plodovi se koriste nezreli za lečenje crevnih tegoba, dok se čaj od kore i ploda koristi za smanjenje upala.
Zbog svog bogatstva mineralima, kao što su cink, kalijum, bakar i gvožđe, dren je idealan prirodni lek za jačanje organizma. Sok od drena se preporučuje osobama sa slabim imunitetom, kao i onima koji pate od anemije. Sve u svemu, dren je pravi prirodni lekar, koji ne samo da obogaćuje ishranu, već pruža i značajnu podršku zdravlju.
