Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je ponovio da je „prilično jasno“ da mu Ustav SAD ne dozvoljava da se kandiduje za treći predsednički mandat. Tokom putovanja u Južnu Koreju, rekao je da je „šteta što je tako“, ali da će „videti šta će se desiti“. Prema njegovim rečima, na osnovu informacija koje je prikupio, pretpostavlja da mu nije dozvoljeno da se kandiduje, iako je istakao da je na vrhu anketa među potencijalnim kandidatima.
Predsednik Predstavničkog doma, Majk Džonson, odbacio je mogućnost Trampovog trećeg mandata, naglašavajući da bi svaka promena Ustava mogla da se dogodi tek nakon što Tramp napusti funkciju. Tramp je ranije govorio o trećem mandatu, a kape sa njegovim imenom za 2028. godinu izložene su u Ovalnom kabinetu, što dodatno podstiče spekulacije o njegovim ambicijama.
Intervju sa Stivom Benonom, bivšim savetnikom, dodatno je pojačao spekulacije. Benon je tvrdio da „postoji plan“ za Trampov treći mandat, što su neki zvaničnici Bele kuće ocenili kao pokušaj da se skrene pažnja. U međuvremenu, 22. amandman Ustava SAD, usvojen 1947. godine, jasno predviđa da niko ne može biti izabran više od dva puta na funkciju predsednika.
Jedna od spekulacija sugeriše da bi Tramp mogao da se kandiduje za potpredsednika, dok bi trenutni potpredsednik Džej Di Vens mogao biti njegov kandidat za predsednika. Međutim, Tramp je tu mogućnost odbacio. Čak i njegovi najbliži saveznici, poput Džonsona, naglašavaju da ne postoji način da se „prevari“ Ustav, što znači da je ograničenje od dva mandata neosporno, bez obzira na to koliko „mnogi Amerikanci žale zbog toga“.
Tramp nastavlja da se igra idejom o trećem mandatu, često govoreći o svojim visokim ocenama popularnosti. Iako podaci pokazuju drugačije, njegova ocena odobravanja ostaje ispod 50%. Pored toga, Benon neprestano širi ideju da će Tramp ostati na vlasti do 2028. godine, što se može shvatiti kao način pritiska na demokratiju.
Trampova retorika o trećem mandatu podseća na ruski model vlasti, gde se lideri često menjaju, ali ostaju na vlasti kroz različite političke strategije. Za promenu Ustava potrebna je podrška tri četvrtine država, što se čini nezamislivo u trenutnoj političkoj klimi u Americi.
Iako je Tramp svestan da svaki predsednik na kraju svog drugog mandata može postati „hroma patka“, njegovi nagoveštaji o trećem mandatu služe kao odbrana od zaborava i kao način da ostane relevantan u političkom diskursu. Dok se drugi bave njegovim mogućim naslednicima, Tramp uspeva da se drži u centru pažnje.
Trampova upornost nije institucionalni plan, već politički instinkt koji ga je naveo da preispita svoj poraz na izborima 2020. godine. Benon, iako van institucionalne uloge, nastavlja da promoviše ideju da će Tramp biti predsednik 2028. godine, što stvara osećaj neizbežnosti među njegovim pristalicama.
Američka demokratija je već iskusila slične pokušaje, a 22. amandman je usvojen kao odgovor na Ruzveltovu višemandatnu vladavinu. Ustav jasno postavlja granicu na dva mandata, bez obzira na to koliko Tramp koristi ovu temu kao pozadinu za svoju politiku.
Kada mu se drugi mandat završi 2029. godine, Tramp će imati 82 godine. Iako on tvrdi da je „u odličnom stanju“, pitanja o njegovoj izdržljivosti i sposobnosti da ostane na vlasti će rasti. U sve brže menjajućem svetu, starost će postati sve značajniji faktor u njegovoj političkoj karijeri.
Ako bi Tramp ikada pokušao da ostane na vlasti na nelegalan način, slučaj bi završio na Vrhovnom sudu, gde bi čak i njegovi izbori jasno stavili do znanja da je 22. amandman jasan. Ironično, Tramp ne mora da menja Ustav da bi ostao relevantan; on može da koristi svoju retoriku da zadrži američku politiku kao taoca svoje ideje o trećem mandatu. Svaki put kada govori o ovoj temi, ponovo postaje centar pažnje, iako mu Ustav ne dozvoljava da vlada treći put.
