Masovni nestanak struje paralisao je delove Španije i Portugalije u ponedeljak, 28. aprila, oko podneva, ostavivši milione ljudi bez električne energije i komunikacija. Metroi, aerodromi i bolnice su prešli na vanredni režim, a incident se već ubraja među najozbiljnije koji su se ikada desili u regionu. Ovaj događaj nije izolovan, jer su slični masovni nestanci struje zahvatili i Balkan, Indiju, Filipine i druge delove sveta. Ovo je izazvalo pitanje šta su države naučile iz tih iskustava.
Nestanak struje u Španiji i Portugaliji ukazuje na sve veći problem neizvesnosti snabdevanja električnom energijom širom sveta. Potpuni prekidi u snabdevanju mogu imati ozbiljne posledice, uključujući ugrožavanje života ljudi koji zavise od medicinskih aparata, kao i ekonomske gubitke u milionskim iznosima. Ni najsavremeniji gradovi nisu zaštićeni od ovih situacija, jer kvarovi mogu nastati usled raznih uzroka, kao što su sajber napadi, prirodne katastrofe ili pregrevanje mreže.
Između 2011. i 2021. godine, u Sjedinjenim Američkim Državama zabeleženo je 64% više većih nestanaka struje u poređenju s prvom decenijom ovog veka. Ovo je rezultat više faktora, uključujući nagli rast potrošnje energije, ekstremne klimatske promene, kao i geopolitičke tenzije koje uništavaju energetske objekte, podižu cene resursa i otežavaju njihovu distribuciju. Ovi uticaji ukazuju na to da prekidi u snabdevanju strujom postaju sve češći i teže predvidivi.
Jedan od najupečatljivijih slučajeva masovnog nestanka struje desio se na Balkanu u junu 2024. godine. Četiri zemlje – Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i delovi Hrvatske – ostale su bez električne energije istovremeno, što je bio jedinstven slučaj u poslednjih petnaest godina. Nestanak struje zaustavio je funkcionisanje čitavog regiona, što je dovelo do saobraćajnog kolapsa i ugrožavanja života ljudi tokom ekstremnog talasa vrućine. Incident je izazvan naglim skokom potrošnje električne energije, što je dovelo do preopterećenja energetskih sistema. Iako je kvar relativno brzo otklonjen, vlasti su shvatile potrebu za jačom saradnjom i ulaganjem u obnovljive izvore energije.
Još jedan značajan incident dogodio se u Indiji u julu 2012. godine, kada je gotovo 700 miliona ljudi ostalo bez struje tokom dva dana. Ovaj kolaps, koji je zahvatio dvadeset od ukupno dvadeset osam indijskih država, bio je rezultat kombinacije hronične nestašice energije i naglog skoka potrošnje. Ekonomski gubici su bili procenjeni na milijarde dolara, a situacija je dovela do obustave železničkog saobraćaja, neispravnosti semafora i odlaganja operacija u bolnicama.
Filipini su u novembru 2013. godine pretrpeli jedan od najrazornijih tajfuna, koji je uništio elektroenergetsku mrežu. Oko deset miliona ljudi ostalo je bez struje, a obnova mreže bila je teška i spora, sa nekim ostrvima koja su ostala bez struje čak godinu dana. Ova katastrofa je podstakla zemlju na ulaganje u modernizaciju elektroenergetske infrastrukture.
Da bi se smanjio rizik od velikih nestanaka struje, države širom sveta moraju preduzeti određene mere. Modernizacija elektroenergetskih mreža je ključna za pouzdano snabdevanje. Takođe, uspostavljanje rezervnih scenarija i decentralizacija snabdevanja mogu pomoći u prevenciji kriza. Uvođenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarna energija, može rasteretiti mreže tokom kritičnih trenutaka. Automatizacija i praćenje opterećenja mogu predvideti preopterećenja pre nego što do njih dođe, a ulaganje u sajber bezbednost postaje neophodno zbog sve većih sajber napada na energetske sisteme.
U regionima sa povezanim mrežama, kao što je Balkan, međudržavna saradnja i koordinacija su ključni za brz oporavak i zajedničke investicije u stabilnost sistema. U svetlu ovih događaja, jasno je da se svet suočava sa izazovima koji zahtevaju hitnu reakciju i prilagođavanje infrastrukture kako bi se smanjili rizici od sličnih situacija u budućnosti.
