Praznici su vreme radosti i okupljanja, ali takođe donose i bogate trpeze koje često izazivaju prejedanje. U Srbiji je uobičajeno da se tokom praznika spremaju jela kao što su sarma, pečenje i razna slatkiša. Nakon ovakvih prazničnih gozbi, mnogi se suočavaju sa potrebom da se vrate u normalan režim ishrane.
Nutricionistkinja Sonja Nikačević savetuje da se organizam postepeno vrati u normalu smanjenjem unosa kalorija i raspodelom obroka na više manjih obroka tokom dana. Umesto da jedemo svakih sat ili dva, preporučuje se unos hrane na tri do četiri sata. Prednost treba dati namirnicama biljnog porekla, poput voća, povrća i žitarica, dok bi unos mesa trebalo svesti na minimum. Ovaj pristup pomaže telu da se očisti i vrati u normalan red.
Pored ishrane, važno je obezbediti i dovoljan unos tečnosti, što podrazumeva pijenje vode i nezaslađenih čajeva, poput čaja od nane, kamilice ili đumbira, koji pomažu u radu creva. Takođe, preporučuje se povratak redovnoj fizičkoj aktivnosti, koja bi trebala trajati između 45 i 60 minuta dnevno.
Za one koji su preterali sa alkoholom i sada se bore sa mamurlukom, nutricionistkinja savetuje korišćenje preparata koji sadrže magnezijum, kalcijum i vitamine, kao i konzumiranje rasola od kiselog kupusa. Rasol je bogat vitaminima i mineralima te može pomoći u rehidrataciji organizma i ublažavanju simptoma mamurluka.
Osobe koje su postile tokom Božićnog posta treba da budu posebno oprezne u ishrani nakon praznika. Nikačević upozorava da prejedanje može izazvati nadutost, nelagodnost i bolove u stomaku. Preporučuje se da se mrsna hrana uvodi postepeno, kako bi se izbeglo preopterećenje sistema za varenje.
U pripremi hrane, savetuje se da se koriste metode koje su lakše za varenje, kao što su kuvanje i dinstanje, umesto prženja. Takođe, meso bi trebalo u ishranu uvoditi počev od pilećeg i ćurećeg, dok ribu treba jesti bar dva puta nedeljno. Uvođenje mlečnih proizvoda, kao što su mladi sir, jogurt i kiselo mleko, preporučuje se s nižim procentom masti. Važno je ne zaboraviti ni na unos svežih salata, voća i orašastih plodova.
Kada je reč o prelasku sa posne na mrsnu ishranu, važno je unositi hranu u manjim količinama, iako Božić često ne dozvoljava postepeno uvođenje. Preporučuje se da dan započne sa jogurtom, parčetom hleba ili mladim sirom, a ručak može biti supa, kuvano ili pečeno meso, uz povrće i salatu.
Iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ savetuje se da se prave duže pauze između obroka i da se izbegavaju slatkiši tokom ovog perioda. Ovo može pomoći u regulaciji apetita i smanjenju rizika od prejedanja.
U zaključku, važno je nakon praznika pristupiti ishrani s merom i pažnjom. Postepeno uvođenje mrsne hrane, uz dovoljan unos tečnosti i vođenje računa o fizičkoj aktivnosti, može pomoći u bržem povratku u normalan režim ishrane i očuvanju zdravlja.
