Sezona godišnjih odmora je stigla, a mnogi se s nestrpljenjem pripremaju za letovanje. Međutim, tokom putovanja može doći do nepredviđenih zdravstvenih problema ili povreda, što čini putno zdravstveno osiguranje od suštinskog značaja. Tomislav Miletić, predstavnik beogradske agencije na Rodosu, objasnio je za Euronews Srbija šta putno zdravstveno osiguranje pokriva i kako funkcioniše.
Prvo, Miletić ističe da putno zdravstveno osiguranje ne predstavlja odštetno osiguranje. „To znači da putnik nema pravo ni na kakvu odštetu u slučaju da se dogodi neka nesreća“, napominje. Umesto toga, ovo osiguranje pruža primarnu zdravstvenu zaštitu dok se putnici nalaze na putu. U slučaju ozbiljnijih zdravstvenih problema, troškovi lečenja se finansiraju do određenog limita koji je definisan samom polisom.
Osiguranje pokriva troškove lečenja do 30.000 evra, a putnici su odgovorni za bilo koji iznos koji premašuje ovu sumu. Miletić navodi da polise pokrivaju lečenje u slučaju bolesti poput upale grla, virusnih infekcija, stomačnih problema i slično. Takođe, pokrivaju i troškove u slučaju povreda ili saobraćajnih nesreća, ali sve to do pomenutog limita.
Međutim, postoje određena ograničenja. Miletić ističe da polise ne pokrivaju opekotine od sunca, alergijske reakcije na koži izazvane suncem, kao ni upale srednjeg uha. „Najčešće ljudi zbog ovih problema traže pomoć lekara, pa su se zato osiguravajuće kuće zaštitile. Smatraju da ljudi ne vode dovoljno računa da ne izgore“, objašnjava on. Takođe, naglašava da polisa ne važi u slučaju lečenja posledica hroničnih bolesti, kao što je visoki krvni pritisak.
Ako putniku tokom letovanja poraste pritisak i zatraži pomoć, mora da dostavi dokaz da nije imao problema s hipertenzijom pre putovanja. „Polisa ne pokriva hronična oboljenja“, naglašava Miletić.
U slučaju bolesti, povreda ili saobraćajne nesreće, putnici su dužni da direktno kontaktiraju osiguravajuću kuću, umesto vodiča ili lekara. „Od skoro je promenjeno da putnik više ne zove vodiča ni lekara, nego direktno osiguravajuću kuću. Tada se aktivira polisa i osiguravajuća kuća šalje putniku lekara ili ga usmerava kod kog doktora da ide“, objašnjava Miletić.
Kada se radi o troškovima, putnici ne plaćaju ništa u takvim situacijama, ali imaju opciju da ne pozovu osiguravajuću kuću i da odu direktno kod lekara. U tom slučaju, oni sami snose troškove pregleda i lečenja, a nakon toga mogu da zatraže refundaciju.
Cene polisa variraju, a Miletić navodi da koštaju između 3.000 i 4.000 dinara za sedam do deset dana. Za porodicu sa dvoje dece, polisa iznosi oko 6.000 dinara, što znači da u suštini trošak snose samo roditelji.
Na kraju, Miletić naglašava važnost putnog zdravstvenog osiguranja kao zaštite od nepredviđenih troškova tokom odmora. Uzimanje osiguranja može znatno olakšati putovanje i pružiti mir putnicima, znajući da su zaštićeni u slučaju zdravstvenih problema. Sa sve većim brojem turista koji putuju, razumevanje i pravilno korišćenje putnog zdravstvenog osiguranja postaje ključno za sigurnost i dobrobit svih putnika.
