U najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), upozoreno je da Evropska unija mora hitno da preispita svoj socijalni model zbog rastućeg javnog duga, koji bi mogao postati „eksplozivan“ ukoliko se ne sprovedu potrebne reforme u poslovanju i sektoru rada. Prema procenama MMF-a, prosečan dug u EU bi mogao da se udvostruči i do 2040. godine dostigne oko 130% bruto domaćeg proizvoda (BDP), ukoliko ne dođe do značajnih korekcija u trošenju i prikupljanju javnih prihoda.
U izveštaju se naglašava da su neke članice EU, poput Italije, Francuske i Španije, već prešle granicu od 100% BDP-a kada je reč o javnom dugu, zbog čega su pod nadzorom Evropske komisije kroz proceduru prekomernog deficita. MMF upozorava da tradicionalne mere konsolidacije, kao što su privremeni rezovi ili povećanje poreza, više nisu dovoljne za države koje se suočavaju sa hroničnim deficitima.
Fond ističe da se veći fiskalni pritisak javlja kao rezultat dve paralelne obaveze evropskih država: potreba za ulaganjima u odbranu i energetsku tranziciju, koja postaje sve veća, a istovremeno rastu troškovi povezani sa starenjem stanovništva. Ovi troškovi uključuju izdvajanja za zdravstvo i penzije, što dodatno opterećuje budžete država članica.
Prema analizi bivšeg predsednika Evropske centralne banke, Marija Dragija, EU bi morala da poveća javne i privatne investicije za oko 4-5% BDP-a godišnje kako bi izbegla zaostajanje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom. MMF preporučuje evropskim državama da „rasterete“ javni sektor podsticanjem rasta i efikasnosti, ojačaju jedinstveno tržište kapitala i energije, pojednostave regulatorne procedure za privredu i više koriste zajedničko evropsko zaduživanje za ključne infrastrukturne projekte.
MMF procenjuje da bi ove reforme donekle mogle ublažiti potrebu za oštrim budžetskim rezovima, ali naglašava da verovatno neće biti dovoljne. U tom smislu, Fond predlaže „šire preispitivanje socijalnog ugovora“ u Evropi. U praksi, to bi moglo značiti razdvajanje osnovnih i „premijum“ usluga u oblastima kao što su penzije, zdravstvo i obrazovanje, pri čemu bi samo osnovni nivo usluga u potpunosti finansirala država.
Takve reforme, međutim, nose političke i društvene rizike. MMF preporučuje evropskim političarima da reforme uvode postepeno i da ih javno objašnjavaju građanima, kako bi se očuvalo poverenje u društvu i legitimitet promena. U svetlu ovih izazova, jasno je da će se evropske države suočiti sa teškim odlukama u narednim godinama, koje će zahtevati pažljiv pristup i široku podršku javnosti.
Uprkos izazovima, MMF smatra da je moguće ostvariti napredak ukoliko se reforme pravilno implementiraju i ukoliko se obezbedi odgovarajući okvir za razvoj i rast. Važno je da se evropske države fokusiraju na održavanje stabilnosti budžeta, dok istovremeno obezbeđuju potrebna ulaganja za budući rast i prosperitet. Ovi izazovi predstavljaju priliku za redefinisanje evropskog socijalnog modela, koji bi mogao postati otporniji na ekonomske krize i promene u globalnom okruženju.
U zaključku, MMF naglašava da će uspeh ovih reformi zavisiti od sposobnosti evropskih država da se prilagode novim ekonomskim realnostima i potrebama svojih građana, te da izgrade održiviji i efikasniji socijalni model koji će moći da izdrži pritiske budućnosti.
