Danas nije običan dan u kalendaru. Prelaskom u drugu polovinu 2025. godine, čovečanstvo je prešlo nevidljivu, ali simbolički snažnu vremensku granicu — od ovog dana, bliži smo 2050. godini nego 2000. Iako zvuči kao zanimljiv podatak za triviju, ova činjenica nosi duboku poruku o ubrzanom protoku vremena, ali i o temeljnoj transformaciji sveta u samo dve i po decenije — i potencijalnoj slici sveta za još toliko godina u budućnosti.
Godina 2000. bila je vreme kada je sve delovalo novo i puno nade. Mobilni telefoni su tek počeli da zamenjuju fiksne linije, a ljudi su masovno slali SMS poruke. Internet je bio spor i skup, a Google je bio tek nekoliko godina star. Društvene mreže kao što su Facebook, Twitter i YouTube nisu postojale. U svetu, Sidnej je bio domaćin Letnjih olimpijskih igara, dok su koncerti Britney Spears i Eminema punili arene. U bioskopima su dominirali filmovi poput „Gladijator“, koji je osvojio Oskara, i prvi film iz serijala „X-Men“.
Te iste godine, svet je sa zebnjom dočekao Y2K — potencijalni digitalni kolaps zbog prelaska kompjuterskih sistema iz 1999. u 2000. godinu. Ispostavilo se da je panika bila veća od problema, ali je to bio prvi globalni IT test za čovečanstvo. PlayStation 2 je lansiran te godine, pokrenuvši novu eru u gejming industriji, dok je Steve Jobs uveo prvi iMac sa USB priključkom, menjajući način na koji koristimo računare. U svetu nauke, ljudski genom je prvi put mapiran sa 85% tačnosti, najava za medicinsku revoluciju koja nas danas vodi ka personalizovanoj terapiji.
Na muzičkim listama dominirali su NSYNC, Madonna i Destiny’s Child, a ljudi su pravili CD kompilacije za prijatelje, dok su muziku skidali preko Napstera — često sporo i nelegalno. Danas, gotovo 25 godina kasnije, svet je gotovo neprepoznatljiv u poređenju sa 2000. godinom. Veštačka inteligencija već oblikuje industrije, telefoni su pametniji od većine računara iz prošlog veka, a klimatske promene više nisu predviđanja — već svakodnevna stvarnost.
Deca rođena 2000. godine danas su odrasli ljudi, a mnogi od njih već imaju decu. Svet u koji će njihova deca zakoračiti 2050. godine biće svet u kojem će, prema procenama, živeti skoro 10 milijardi ljudi. Klimatske promene, energetska tranzicija, automatizacija rada i veštačka inteligencija biće deo svakodnevnog života — još više nego danas.
Godina 2050. često se pominje kao prekretnica, a neke od glavnih stvari koje bi mogle da postanu uobičajene su: cilj klimatske neutralnosti u EU i mnogim državama sveta, prelazak na zelene izvore energije, potpuna automatizacija transporta (autonomna vozila, leteći taksiji), moguć povratak ljudi na Mesec, pa čak i na Mars, kao i promene u radnim mestima, obrazovanju i demografskoj strukturi planete.
Prelazak granice između prošlosti i budućnosti ne nosi samo simboliku — već i poruku. Vreme ne možemo zaustaviti, ali možemo odlučiti kako ćemo ga koristiti. U danu kada smo zvanično bliži 2050. nego 2000, vredi se zapitati: gde smo bili, gde smo sada, i šta želimo da ostavimo generacijama koje dolaze?
Razmatranje ovih pitanja može nam pomoći da razumemo kako oblikujemo svoj svet, kao i da prepoznamo izazove i mogućnosti koje dolaze s budućnošću. Naša odgovornost je da osiguramo da svet koji ostavljamo budućim generacijama bude bolji i održiviji, kako bi oni mogli uživati u resursima i prilikama koje su nam i nama bile dostupne.
