Ugljeni hidrati su ključni izvor glukoze, koja je osnovno gorivo za telo, posebno za mozak, srce i mišiće. Kada konzumiramo hranu bogatu ugljenim hidratima, oni se razlažu na glukozu tokom procesa varenja, koja zatim ulazi u krvotok i obezbeđuje energiju potrebnu za svakodnevno funkcionisanje. U situacijama kada je unos glukoze smanjen, organizam se prilagođava i traži alternativne izvore energije.
Prvi odgovor tela na smanjenje ugljenih hidrata je trošenje glikogena, što su rezerve glukoze u jetri i mišićima. Budući da je glikogen povezan s vodom, njegovo pražnjenje može dovesti do gubitka tečnosti, što objašnjava brz gubitak telesne težine na početku niskougljikohidratnih dijeta.
Kada je unos ugljenih hidrata veoma nizak, telo se prelazi na sagorevanje masti kao glavni izvor energije. U ovom procesu, jetra proizvodi ketonska tela, poznata kao ketoni. Ova metabolička promena, nazvana nutritivna ketoza, omogućava telu da se prilagodi nedostatku glukoze. Ketoni mogu zameniti glukozu kao izvor energije za mozak i mišiće.
Smanjenje unosa ugljenih hidrata ne utiče samo na nivo energije, već i na hormonalnu ravnotežu. Tokom ovog procesa dolazi do povećanja kortizola, hormona stresa, kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi. Takođe, može doći do smanjenja nivoa T3 hormona štitaste žlezde, što može izazvati usporavanje metabolizma i osećaj iscrpljenosti. Hormoni koji regulišu glad i sitost, leptin i grelin, takođe se menjaju, što može dovesti do nepredvidivog apetita. Nivo insulina obično opada, dok se glukagon povećava, što podstiče telo da koristi sopstvene energetske rezerve.
U početnoj fazi, posebno pri veoma niskom unosu ugljenih hidrata, mogu se javiti različiti simptomi, uključujući osećaj umora i slabosti dok se organizam ne prilagodi novom izvoru energije. Takođe, može se javiti neprijatan zadah poznat kao „keto dah“, zatvor zbog smanjenog unosa vlakana, pad raspoloženja, mentalna magla, glavobolje i pojačana želja za slatkišima. Ovi simptomi, često nazvani „keto grip“, obično traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja dok se telo ne navikne.
Iako niskougljikohidratna ishrana može doneti određene benefite, kao što su regulacija telesne težine ili nivoa šećera u krvi, dugoročno izbacivanje ugljenih hidrata može nositi određene rizike. Izbegavanje zdravih izvora ugljenih hidrata, kao što su integralne žitarice, voće i povrće, može dovesti do nedostatka vlakana, vitamina i minerala, što negativno utiče na varenje i opšte zdravlje. Povećan unos zasićenih masti i proteina životinjskog porekla može podići nivo lošeg LDL holesterola ako ishrana nije pažljivo izbalansirana.
Neka istraživanja ukazuju i na moguće probleme sa srčanim ritmom, zdravljem kostiju, pa čak i funkcijom bubrega, ukoliko se ekstremno nizak unos ugljenih hidrata primenjuje duži vremenski period bez stručnog nadzora. S obzirom na sve ove aspekte, važno je pristupiti niskougljikohidratnim dijetama sa oprezom i, ako je moguće, konsultovati se sa stručnjakom za ishranu kako bi se osiguralo da ishrana ostane izbalansirana i zdrava.
U zaključku, dok niskougljikohidratne dijete mogu biti efikasan način za postizanje nekih kratkoročnih ciljeva, važno je biti svestan potencijalnih dugoročnih posledica i osigurati da ishrana ostane raznolika i nutritivno bogata. Samo kroz pažljivo planiranje i razumevanje vlastitih potreba, moguće je postići optimalno zdravlje i blagostanje.
