Svako od nas poseduju jedinstven miris, koji je sličan otisku prsta. Na naš miris utiču različiti faktori, uključujući naš tip ličnosti, raspoloženje i zdravlje. Iako mnogi od ovih faktora nisu pod našom kontrolom, ono što jedemo ima značajan uticaj na to kako mirišemo. Istraživanja pokazuju da ishrana ne utiče samo na naš miris, već i na to kako nas drugi doživljavaju, kao i na našu privlačnost.
Na biološkom nivou, hrana utiče na naš miris na dva glavna načina: kroz creva i kožu. Kada varimo hranu, bakterije u crevima je metabolišu, oslobađajući gasove koji izlaze iz tela. Ovi gasovi mogu uzrokovati loš zadah, a podaci sugerišu da oko trećine odraslih pati od halitoze. S druge strane, hemijski sastojci iz hrane se takođe izlučuju kroz kožu, gde dolaze u kontakt sa bakterijama koje proizvode miris.
Različite namirnice sadrže različite hemijske supstance koje mogu izazvati neprijatan miris. Hrana koja sadrži sumpor, kao što su brokoli, kupus i prokelj, može izazvati neprijatne mirise, jer se ta jedinjenja metabolizuju i dolaze u kontakt s bakterijama na koži. Sličan efekat imaju i lukovice poput belog i crnog luka, koje se razlažu u neprijatne spojeve.
Iako se beli luk često povezuje sa lošim zadahom, iznenađujuće je da može učiniti naš znoj privlačnijim. Studije su pokazale da su muškarci koji su konzumirali beli luk, a zatim su njihovi znoji ocenjivani od strane žena, često dobijali bolje ocene zbog privlačnosti. Naučnici smatraju da antioksidativna svojstva belog luka mogu biti razlog za ovu percepciju.
Špargle takođe utiču na miris tela. Sadrže asparaginsku kiselinu koja se u telu razlaže i oslobađa sumporne spojeve, što može uticati na miris znoja i urina. S druge strane, konzumacija voća i povrća može dovesti do prijatnijeg mirisa. Istraživanja su pokazala da ljudi koji jedu više voća i povrća proizvode miris koji je voćni, cvetni i sladak, dok ishrana bogata mesom i mastima može rezultirati manje privlačnim mirisima.
Meso i riba, s druge strane, takođe mogu uticati na miris tela. Proteini se razlažu na aminokiseline i masti, koje se zatim izlučuju kroz znoj. Istraživanja su pokazala da muškarci koji su se pridržavali ishrane bez mesa imaju prijatniji i manje intenzivan miris od onih koji su jeli meso.
Alkohol može izazvati neprijatan miris iz gastrointestinalnog trakta i znojnih žlezda. Kada se alkohol razlaže u telu, oslobađa se acetaldehid, spoj koji ima jak miris ustajalog alkohola. Takođe, alkohol izaziva dehidraciju, što može povećati loš zadah. Studije su pokazale da su osobe koje redovno konzumiraju alkohol često imale problema sa lošim dahom.
Kofein, s druge strane, može stimulisati apokrine žlezde koje su odgovorne za znojenje u određenim područjima. Povećana proizvodnja znoja može stvoriti povoljnije uslove za bakterije, što potencijalno dovodi do jačeg telesnog mirisa. Iako se molekuli kofeina mogu naći u znoju, ne postoje jasni podaci o tome da li kofein utiče na miris tela.
U zaključku, naše navike u ishrani imaju značajan uticaj na naš telesni miris. Hrana koju konzumiramo može nas učiniti privlačnijima ili manje privlačnima, a razumevanje ovih efekata može pomoći u oblikovanju naših izborâ u ishrani. Uzimajući u obzir kako određene namirnice utiču na naš miris, možemo bolje razumeti kako nas drugi doživljavaju i kako možemo poboljšati svoju privlačnost kroz ishranu.
