Društvene mreže su se tokom godina drastično promenile i gube svoju prvobitnu svrhu. Umesto da služe kao platforme za autentičnu komunikaciju među ljudima, sve više su preplavljene botovima i automatizovanim sadržajem. Ove promene su posebno vidljive na popularnim platformama kao što su YouTube i TikTok, koje su postale industrija pasivne zabave.
Sećamo se interneta iz perioda 2005–2010. kada je pristup internetu postao uobičajen u domaćinstvima, dok su pametni telefoni tek počinjali da se šire. Ljudi su tada aktivno učestvovali u online zajednicama, razmenjivali poruke, komentare i delili fotografije na platformama koje su bile manje centralizovane nego danas. Međutim, sa dolaskom globalnih platformi kao što je Facebook, situacija se promenila. Facebook je postao dominirajuća mreža, nudeći razne društvene funkcije koje su okupljale korisnike, ali je istovremeno i centralizovao komunikaciju.
U današnje vreme, iako Facebook ima ogroman broj korisnika, mnogi smatraju da je platforma postala prazna i veštačka. Ljudi ređe objavljuju sadržaj, a komunikacija se često preselila na aplikacije poput WhatsApp-a i Discord-a. Društvene mreže su se pretvorile u kanale za distribuciju sadržaja velikih kompanija i reklama, dok su stvarne interakcije postale retke.
Jedan od ključnih problema su botovi koji generišu lajkove, komentare i lažnu popularnost. Ovi botovi često se koriste za kupovinu interakcija kako bi se sadržaj učinio popularnijim, iako nema stvarnu publiku. Na platformama poput YouTube-a i TikTok-a, botovi mogu činiti više od 50% internet saobraćaja, stvarajući iluziju aktivne zajednice.
Teorija mrtvog interneta sugeriše da internet postaje mesto gde botovi komuniciraju jedni s drugima, dok se ljudi povlače u privatne kanale komunikacije. Ova teorija se oslanja na zapažanje da internet od 2016. godine prestaje da bude prostor za autentičnu razmenu mišljenja i postaje alat za manipulaciju i automatizaciju. Algoritmi često favorizuju senzacionalan sadržaj, dok veštačka inteligencija menja način na koji komuniciramo, sve više nas povezujući sa chatbotovima i automatizovanim sistemima.
Situaciju dodatno komplikuje potez kompanije Meta, koja je planirala da uvede hiljade AI profila na Facebook i Instagram kako bi „oživela“ platforme. Nakon negativne reakcije korisnika, Meta je obećala da će ograničiti uticaj ovih AI naloga. Ovaj potez je izazvao zabrinutost jer se činilo da kompanija pokušava da popuni praznine nastale odlaskom pravih korisnika lažnim profilima koji generišu sadržaj uz pomoć veštačke inteligencije.
Uprkos kritikama, Meta se suočava sa izazovima u vezi sa autentičnošću, poverenjem i kontrolom sadržaja. Pronalaženje balansa između tehnologije i ljudskog prisustva biće ključno za budućnost interneta. Mnogi se pitaju šta čeka internet u budućnosti, a bez obzira na to da li je teorija mrtvog interneta tačna ili ne, jasno je da je potrebna promena kako bi se povratio smisao i svrha društvenih mreža.
U ovoj novoj eri, gde botovi igraju sve veću ulogu, korisnici se sve više vraćaju bazičnoj online komunikaciji kako bi održali kontakt sa stvarnim ljudima. Ovaj trend može ukazivati na potrebu za autentičnijim i manje manipulativnim načinima interakcije, što će možda postati ključno za opstanak društvenih mreža u budućnosti.
