Tokom 2025. godine, Srbija je nastavila sa snažnim investicionim ciklusom u oblasti infrastrukture i industrije, čime je dodatno unapređena povezanost regiona i otvoren značajan broj novih radnih mesta. Poseban akcenat stavljen je na izgradnju i puštanje u saobraćaj auto-puteva i brzih saobraćajnica, ali i na privlačenje domaćih i stranih investitora u proizvodni sektor.
Najznačajniji infrastrukturni događaj u 2025. godini bilo je otvaranje deonice auto-puta E-763 „Miloš Veliki“ između Preljine i Požege, duge gotovo 31 kilometar. Ovim je zapadna Srbija dobila direktnu i bržu vezu sa Beogradom, što je znatno skratilo vreme putovanja ka Zlatiboru i jugozapadnim delovima zemlje. Na ovoj deonici se nalaze dva najduža drumska tunela u Srbiji, Laz (2,8 kilometara) i Munjino brdo (2,7 kilometara).
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, naglasio je da je ova deonica od ogromnog značaja za narod, ne samo za Moravički okrug, već i za ceo Zlatiborski okrug, te je izjavio da je ovo početak nečeg novog. Zbog teškog geografskog terena, na deonici su izgrađeni brojni tuneli i mostovi, a skoro trećinu trase čine mostovi i tuneli. Ukupno je projektovano 35 mostova, četiri nadvožnjaka i tri mosta na lokalnim putevima.
Paralelno sa ovim projektom, pušteni su u saobraćaj i novi segmenti Moravskog koridora, čime su Kruševac i Vrnjačka Banja dodatno povezani sa glavnim putnim pravcima. Deonica Moravskog koridora od Vrnjačke Banje do Vrbe, koja spaja banju i Kraljevo, završena je u decembru 2025. godine. Predsednik Vučić je prilikom otvaranja ove deonice istakao da je ovo dokaz da Srbija može sve kada je ujedinjena, a da do pre nekoliko godina nije bilo auto-puta ni do Obrenovca, Uba.
Moravski koridor je takođe prvi digitalni koridor u Srbiji koji omogućava brzu i pouzdanu razmenu informacija, što doprinosi bezbednom odvijanju saobraćaja. Vreme putovanja od Beograda do Vrbe, preko Pojata, sada je smanjeno na dva sata i 10 minuta, a nakon otvaranja ostatka Moravskog koridora, putovanje će trajati sat i 30 minuta.
U isto vreme, završena je ekspresna saobraćajnica Iverak–Lajkovac, koja je Valjevu obezbedila kvalitetnu vezu sa mrežom auto-puteva. Poslednja deonica brze saobraćajnice, između Iverka i petlje Divci, otvorena je prvog februara 2025. godine. Saobraćajnica je predviđena za brzinu do 100 kilometara na čas, a značaj ove saobraćajnice leži u direktnoj povezanosti Valjeva s mrežom autoputeva Srbije.
Industrijski razvoj u 2025. godini obeležilo je otvaranje više novih fabrika, naročito u Nišu, koji se ponovo pozicionirao kao jedan od industrijskih centara Srbije. U tom gradu otvoreni su pogoni italijanske kompanije Ariston Climate Solutions, austrijskog Palfingera i industrijski kompleksi u okviru CTParka, što je donelo stotine novih radnih mesta. Predsednik Vučić je naglasio da od ovakvih fabrika gradovi žive i grade svoju infrastrukturu.
Značajne investicije realizovane su i u drugim delovima zemlje. Kineska kompanija SHAC Automotive otvorila je svoju prvu fabriku u Novom Sadu, fokusiranu na proizvodnju auto-delova, dok je nemačka Mühlbauer Group pustila u rad visokotehnološki proizvodni pogon u Staroj Pazovi. Takođe, PWO Group otvorio je novu fabriku u Čačku, dodatno ojačavši automobilski sektor u centralnoj Srbiji.
Radovi na gradilištu budućeg EXPO kompleksa u Surčinu, koji će biti domaćin međunarodne izložbe EXPO 2027, odvijaju se prema planiranoj dinamici. Na terenu je svakodnevno angažovano više hiljada radnika i stotine građevinskih mašina. U toku 2025. godine bili su intenzivni radovi na izložbenim halama, uključujući montažu čeličnih konstrukcija.
Godina 2025. potvrdila je kontinuitet infrastrukturnog i industrijskog razvoja Srbije. Novi putevi poboljšali su povezanost regiona, smanjili troškove transporta i podstakli lokalni razvoj, dok su nove fabrike i investicije doprinele rastu zaposlenosti i jačanju industrijske baze zemlje. Ovi projekti predstavljaju jedan od ključnih stubova ekonomske politike Srbije u poslednjim godinama.
