Privreda Srbije pokazala je otpornost na nedavne šokove, zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici i naporima da se smanji javni dug, pokazuje izveštaj Svetske banke (SB). Prema izveštaju, rast je potpomognut potrošnjom, investicijama, povećanjem stope aktivnosti radne snage i niskom nezaposlenošću. Javni dug Srbije je sada ispod 50 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), a Srbija je prvi put dobila investicioni kreditni rejting 2024. godine.
Integracija Srbije u evropske lance vrednosti dovela je do povećanja stranih investicija, izvoza, novih radnih mesta i stope rasta koja je viša nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Ipak, performanse Srbije su manje povoljne u poređenju sa novim članicama EU, posebno u pogledu produktivnosti preduzeća i kvaliteta javnih usluga i institucija.
Novi izveštaj SB, pod nazivom „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“, donosi predloge javnih politika koje bi podržale Srbiju na putu ka članstvu u EU i statusu zemlje visokog dohotka. Takođe, naglašava se potreba za jačanjem otpornosti zemlje na demografske promene, razlike između polova i rastuće klimatske rizike.
Ključne preporučene politike obuhvataju intenziviranje napora na smanjenju neformalne ekonomije, koja se procenjuje na 33 posto BDP-a. Fokus bi trebao biti na ubrzanju prelaska na bezgotovinska plaćanja. Predlaže se i uvođenje poreza na emisije ugljenika kao odgovor na primenu Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika EU, kako bi se osiguralo da se prihodi od usklađivanja cena ugljenika reinvestiraju u sektore od ključnog značaja za zelenu tranziciju.
Svetska banka upozorava da, uprkos ostvarenom napretku, Srbija mora da reši nekoliko ključnih slabosti. Najveći fiskalni rizici i dalje dolaze iz državnih preduzeća u energetskom sektoru koja su tokom energetske krize 2022. godine dovela do davanja subvencija i propuštenih prihoda. Čak i pod uobičajenim okolnostima, ova preduzeća koštaju državu oko 0,7 procenata BDP-a godišnje.
U oblasti poreske politike, Srbija pokazuje solidan učinak u naplati javnih prihoda. Prosečni udeo javnih prihoda u BDP-u od 2014. do 2023. iznosio je 39,4 procenata, što je znatno više od rezultata uporedivih zemalja u regionu i blizu nivoa u zemljama članicama EU. Snažan privredni rast i proširenje baze poreskih obveznika doprinose većoj naplati direktnih poreza. Naplata poreza na dobit pravnih lica skoro je udvostručena, dok je naplata poreza na dohodak fizičkih lica porasla zbog prelaska više obveznika u legalne tokove i rasta nominalnih zarada.
Izveštaj takođe ističe da je PDV postao glavni izvor prihoda Srbije. Tokom prethodnih deset godina, naplaćeni iznos PDV-a iznosio je oko 9,7 procenata BDP-a, čime Srbija prednjači u odnosu na zemlje članice EU. Snažan privredni rast, veća integracija u međunarodne tokove, kao i uvođenje elektronskih poreskih prijava i povećana poreska disciplina doprinose uspešnoj naplati indirektnih poreza. Međutim, naplata akciza zaostaje, posebno zbog stagnacije stope akciza na duvan, koja nije povećana u skladu sa rastom prihoda.
Za unapređenje javnih usluga u obrazovanju, zdravstvu i infrastrukturi potrebne su reforme plata i platnih razreda u javnom sektoru. Takođe, predlaže se prelazak na finansiranje škola po učeniku i uvođenje plaćanja zdravstvenih ustanova po učinku kako bi se poboljšala efikasnost i kvaliteta usluga.
U zaključku, izveštaj Svetske banke ukazuje na to da Srbija ima potencijal za dalji rast i razvoj, ali da je neophodno rešiti ključne izazove kako bi se iskoristile sve prednosti koje pruža integracija u evropske ekonomske tokove. Ova politika može doprineti održivom razvoju i poboljšanju životnog standarda građana, čime bi se Srbija približila ostalim članicama EU.
