Iranski zvaničnici su u Kataru na posredovanim razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama više od četiri meseca nakon što su SAD i Izrael započeli vazdušne napade na mete širom Irana. Ovi pregovori u Dohi usledili su nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju između Irana i SAD 17. juna, čime je formalno okončan rat, iako su usledile ograničene razmene vatre i pretnje ponovnim sukobom.
Izrael, međutim, nastoji da nastavi sa vojnim napadima na Iran, a ministar odbrane Izrael Kac naglasio je da su ciljevi već odabrani i da vojska čeka naređenje za raspoređivanje borbenih aviona. Izraelski mediji prenose da bi rat mogao ponovo da se rasplamsa ukoliko američki predsednik Donald Tramp odluči da pregovori sa Iranom ne daju rezultate ili ako Iran napadne Izrael.
Iran je reagovao na ove pretnje, ističući da će svaka pretnja narod i rukovodstvu dobiti trenutni snažan odgovor. U svetlu ovih napetosti, važno je razmotriti stanje iranskih vojnih kapaciteta nakon višemesečnih sukoba.
Tokom intenzivnih napada, američka vojska je izjavila da je pogodila više od 13.000 meta u Iranu, dok je izraelska vojska izvestila o oko 10.800 udara. Ovi napadi su se fokusirali na visoke zvaničnike, iranske balističke rakete, dronove, kao i na obeležja iranske odbrane i komunikacione centre. Iako je značajan deo komandne strukture uništen, Iran je i dalje sposoban da pokrene vojne udare širom regiona.
Izraelska vojska je na početku rata tvrdila da je oko 60% raketnih lansera van upotrebe, sa brojnim napadima fokusiranim na Teheran. Ključni vojni objekti, kao što su vojnici u Parčinu i Hodžiru, kao i vazduhoplovne baze, bili su među najbombardovanijim mestima. Američka vlada razmatrala je mogućnost kopnene invazije, s obzirom na značajno gomilanje trupa, ali se veruje da su vazdušne i pomorske operacije manje skupe i brže.
Prema izveštajima, više od 85% iranske baze balističkih raketa i dronova je oštećeno ili uništeno. Iran je izgubio mnoge od svojih starih borbenih aviona zbog sankcija i unutrašnje politike. Tramp se hvalio da je potopio iransku mornaricu, dok je više od 155 brodova oštećeno ili uništeno, uključujući i potapanje ratnog broda IRIS Dena, što je uzrokovalo smrt 104 mornara.
Što se tiče civilne infrastrukture, tokom rata su ciljana naftna i gasna postrojenja, industrijski kompleksi i stambene zgrade, što je dodatno pogoršalo ekonomske uslove u Iranu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je izjavio da je izraelska vojska uništila 70% iranskih kapaciteta za proizvodnju čelika, dok su lokalne vlasti najavile da će obnova kapaciteta trajati nekoliko godina.
Iako su iranske snage pretrpele značajne gubitke, Iran je uspeo da održi značajne vojne kapacitete i radi na brzom oporavku. Veliki delovi podzemnih raketnih mreža ostali su netaknuti, a mnoge raketne lokacije su ponovo postale operativne. Proizvodnja dronova se, kako izveštavaju iranski zvaničnici, povećala deset puta od početka rata.
Iran takođe tvrdi da su njegove snage oborile više od 200 neprijateljskih dronova tokom sukoba, dok su iranski komandanti naglasili da su sada spremniji za borbu. Unatoč gubicima, iranske snage koriste brze čamce i male brodove da bi nastavile sa svojim operacijama u Ormuskom moreuzu, dok se veruje da je deo visokoobogaćenog uranijuma još uvek zakopan ispod ruševina bombardovanih nuklearnih postrojenja.
Kako se situacija razvija, moguće je da će pregovori između Irana i SAD-a u Dohi biti ključni za budućnost stabilnosti u regionu, dok iranske snage nastavljaju sa svojim naporima za oporavak i jačanje svojih vojnih kapaciteta.
