Na mrežama je postala popularna nova metoda mršavljenja poznata kao „ice hack“ dijeta. Ova metoda uključuje konzumiranje ledene vode, grickanje kockica leda ili tuširanje hladnom vodom, a mnogi korisnici TikToka i Instagrama tvrde da su gubili kilograme na ovaj način. Osnovna ideja je da telo troši više kalorija da bi se zagrevalo, te se smatra da bi izlaganje hladnoći moglo ubrzati sagorevanje masnih naslaga. Ali da li je to stvarno tako ili se radi o još jednom internet mitu koji obećava brze rezultate bez ikakvog truda?
Koncept na kojem se temelji „ice hack“ dijeta oslanja se na pojam hladnoćom indukovane termogeneze. U osnovi, izlaganje hladnoći može aktivirati smeđe masno tkivo (BAT), što može dovesti do povećanja potrošnje energije dok se telo bori da održi svoju temperaturu. U laboratorijskim uslovima, ovaj proces može povećati potrošnju kalorija, ali koliko je to održivo i merljivo u svakodnevnom životu je diskutabilno.
Istraživanja pokazuju da konzumacija hladne vode ili leda može minimalno povećati potrošnju kalorija, ali efekat je često premali da bi izazvao značajan gubitak težine. U nekim slučajevima, izlaganje hladnoći može čak povećati apetit, što može poništiti eventualne kalorijske dobitke. Stoga je važno napomenuti da se oslanjanje na ovakve „hackove“ može odložiti prave promene, kao što su zdrava ishrana i fizička aktivnost, koje su ključne za efikasno mršavljenje.
Osim toga, ekstremna hladnoća i neadekvatna primena leda mogu predstavljati rizik, naročito za osobe sa kardiovaskularnim problemima. Pre nego što se upustite u ovakve eksperimente, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako imate zdravstvenih problema kao što su srčane bolesti ili problemi sa cirkulacijom.
Na društvenim mrežama često se pojavljuju dramatične tvrdnje i lična svedočenja o uspehu „ice hack“ dijete. Međutim, ti klipovi obično ne uzimaju u obzir ukupnu kalorijsku potrošnju, ishranu korisnika ili druge promene u načinu života, što ih čini teško uporedivim s kontrolisanim istraživanjima. Mnogi influenseri takođe promovišu dodatke ili „ledene programe“, što ukazuje na komercijalni interes koji može uticati na njihove tvrdnje.
Ako ste skloni eksperimentisanju sa „ice hackom“, važno je da to radite promišljeno. Ne očekujte čuda – tretmani hladnoćom neće zameniti redukciju kalorija i fizičku aktivnost. Takođe, kako biste izbegli oštećenje kože, preporučuje se da hladne obloge držite preko peškira, a ekstremne ledene kupke izbegavajte bez nadzora.
Promena ishrane takođe može pomoći. Na primer, zamenom slatkih napitaka hladnim vodama, možete smanjiti unos kalorija. Međutim, ovo deluje indirektno, a ne zbog „sagorevanja leda“.
U konačnici, iako „ice hack“ predstavlja zanimljivu ideju, u praksi nije magičan recept za mršavljenje. Iako postoje efekti na potrošnju energije, oni su obično mali i lako se poništavaju povećanim unosom hrane ili drugim faktorima. Da biste postigli trajni gubitak težine, bolje je osloniti se na proveren pristup koji uključuje uravnoteženu ishranu, kontrolu unosa kalorija i redovnu fizičku aktivnost. „Ice hack“ može biti intrigantan dodatak, ali nikako ne bi trebao biti primarni plan mršavljenja.
