Svetski lideri se trenutno okupljaju u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu (VEF), gde razmatraju potencijalnu opasnost od „bolesti iks“. Ova bolest se može pokazati kao mnogo smrtonosnija od koronavirusa, sa mogućnošću da izazove 20 puta više smrtnih slučajeva. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), „bolest iks“ se koristi kao termin za planiranje hipotetičke međunarodne epidemije uzrokovane patogenom za koji se još ne zna da izaziva bolest kod ljudi.
Na panelu pod nazivom „Priprema za bolest iks“, na čelu sa direktorom SZO doktorom Tedrosom Adhanom Gebrejesusom, raspravljaće se o novim naporima neophodnim za pripremu zdravstvenih sistema za višestruke izazove koji nas čekaju. SZO je „bolest iks“ svrstala među prioritetne bolesti u svojoj kampanji za podizanje svesti, pored kovida, virusa ebole, Zika virusa, krimsko-kongo hemoragične groznice, bliskoistočnog respiratornog sindroma (Mers-CoV) i teškog akutnog respiratornog sindroma (Sars). Ova bolest je dodata na listu 2018. godine kako bi se otvorila diskusija o pripremanju za globalne pandemije u budućnosti.
SZO je naglasila značaj istraživanja i razvoja u kontekstu hitnih slučajeva za sve ove bolesti, s ciljem da se obezbedi rana spremnost za istraživanje i razvoj koje je relevantno za „bolest iks“. Organizacija je takođe ukazala na veliki broj potencijalnih patogena u svetu, dok su resursi za istraživanje i razvoj ograničeni.
Na sednici će, pored dr Tedrosa, učestvovati i brazilska ministarka zdravlja Nisia Trindade Lima, predsednik odbora farmaceutskog giganta „AstraZeneca“ Mišel Demare, kao i izvršni direktori kompanija „Filips“ i indijskog lanca bolnica „Apolo“.
Naučnici još uvek nisu sigurni koja bi vrsta virusa mogla dovesti do sledeće pandemije. Mnogi smatraju da bi to mogla biti neka vrsta koronavirusa kako je SARS-CoV-2, ili novi soj gripa. Dr Tomas Ruso, stručnjak za zarazne bolesti, ističe da je koncept „bolesti iks“ jedna od lekcija koje smo naučili iz pandemije kovida. On naglašava potrebu za kontinuiranim nadzorom i poboljšanjem bio-bezbednosti širom sveta, posebno s obzirom na to da čovek ruši barijere između ljudi i drugih vrsta putem tržišta živih životinja i krčenja šuma.
„Bolest iks“ bi mogla da se pokaže kao potpuno novi patogen koji još nije otkriven, upozorio je Ruso. Izgradnja spremnosti za sledeću pandemiju i način da se spreči kolaps nacionalne zdravstvene infrastrukture, kao što se dogodilo u mnogim zemljama 2020. godine, postali su ključni ciljevi SZO.
Prema britanskim naučnicima, vakcina za novi virus sa pandemijskim potencijalom mogla bi biti razvijena za samo 100 dana. Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu objavili su da rade na prilagođavanju vakcine koju su kreirali za koronavirus kako bi bila efikasna i protiv „bolesti iks“. Oni takođe istražuju kako bi druge vakcine mogle biti razvijene kako bi se sprečile buduće pretnje.
Globalna zajednica se suočava sa izazovima koje donosi „bolest iks“, a pripreme i istraživanje su ključni koraci ka zaštiti javnog zdravlja. Priprema za buduće pandemije zahteva saradnju među zemljama, ulaganje u istraživanje i jačanje zdravstvenih sistema kako bi se smanjila smrtnost i uticaj novih bolesti na društvo.
