Hrišćani širom sveta poznaju biblijsku priču o rođenju Isusa Hrista, koja je centralna tema Božića. Ova priča se temelji na Novom zavetu, posebno u Jevanđelju po Mateju i Jevanđelju po Luki. Prema ovim tekstovima, Isus je rođen u Vitlejemu, malom gradu u Judeji, a njegov dolazak na svet je bio ispunjen predivnim i mističnim događajima.
U priči o rođenju Isusa, najpoznatija scena uključuje tri mudraca, često nazivanih i tri kralja. Ovi mudraci, koji su dolazili iz dalekih zemalja, pratili su Vitlejemsku zvezdu koja ih je vodila do mesta gde je Isus rođen. Prema tradiciji, njih trojica su predstavljali različite narode i kulture, a svaki od njih je doneo poklon: zlato, tamjan i miris. Zlato simbolizuje Hristovu kraljevsku prirodu, tamjan predstavlja njegov božanski aspekt, dok miris ukazuje na njegovo ljudsko iskustvo i smrt.
Vitlejemska zvezda predstavlja važan simbol u ovoj priči. Mnogi veruju da je ova zvezda imala posebnu svetlost koja je vodila mudrace na njihovom putu. Astronomi i istoričari su pokušavali da objasne prirodu ove zvezde, a neka istraživanja sugerišu da bi mogla biti rezultat konjunkcije planeta ili nekog drugog astronomskog fenomena. Bez obzira na to, zvezda ostaje simbol nade i svetlosti u tamnim vremenima.
Rojstvo Isusa Hrista se takođe događa u kontekstu istorijskih i kulturnih okolnosti tog vremena. Rimljani su vladali Judejom, a narod je bio pod pritiskom političkih i ekonomskih problema. U ovom kontekstu, Isusovo rođenje je predstavljalo nadu za mnoge ljude koji su tražili spas i oslobođenje.
U Jevanđelju po Luki, opisuje se kako su pastiri u okolini Vitlejema prvi čuli za Isusovo rođenje. Anđeo im je objavio radosnu vest, a zatim su se uputili da vide novorođenče. Ova scena naglašava važnost skromnosti i jednostavnosti, jer su pastiri, koji su bili najsiromašniji u društvu, prvi doznali za dolazak Spasitelja.
Božić se proslavlja širom sveta, ali običaji i tradicije variraju od zemlje do zemlje. U nekim kulturama, kao što su one u Evropi, Božić se slavi sa puno ukrasa, pesama i porodičnih okupljanja. U Severnoj Americi, običaji uključuju ukrašavanje božićnih jelki, razmenu poklona i pripremu specijalnih obroka. U Latinoameričkim zemljama, Božić često uključuje tradicionalne pesme i plesove, kao i posebne mise.
U Srbiji, Božić se slavi 7. januara po julijanskom kalendaru. Ovaj dan je ispunjen posebnim običajima, a jedan od najvažnijih je paljenje badnjaka, što simbolizuje dolazak svetlosti u svet. Porodice se okupljaju za večeru, a tradicionalni obroci uključuju česnicu, pogaču i razne mesne specijalitete. Pored toga, u mnogim srpskim domovima, deca se raduju Božiću jer dobijaju poklone i slatkiše.
U savremenom svetu, Božić je postao više od verskog praznika; on je postao i kulturni fenomen. Mnogi ljudi, čak i oni koji se ne identifikuju kao hrišćani, slave Božić kao vreme okupljanja sa porodicom i prijateljima. Ovaj praznik takođe naglašava vrednosti kao što su ljubav, saosećanje, i davanje, koje su univerzalne i prevazilaze religijske granice.
Na kraju, božićna priča o rođenju Isusa Hrista ostaje snažan simbol nade, ljubavi i spasenja. Ona inspiriše ljude da se okupljaju, dele radost i ljubav, kao i da se setimo važnosti zajedništva i dobrih dela. Bez obzira na to kako se Božić slavi, suština praznika ostaje ista: proslava dolaska Hrista kao svetlosti koja dolazi u svet da donese mir i spasenje.
