Gradske vlasti Tokija nedavno su objavile video generisan uz pomoć veštačke inteligencije, koji prikazuje moguće posledice erupcije ugašenog vulkana Fudži. Ovaj video predstavlja prvi korak u korišćenju veštačke inteligencije za razumevanje potencijalnih rizika koji mogu nastati u slučaju erupcije, kao i za podsticanje građana da budu spremniji na vanredne situacije.
Procene stručnjaka sugerišu da bi, u slučaju erupcije, pepeo počeo da pada na Tokio već jedan do dva sata nakon prvih eksplozija. U tom slučaju, na tlu bi se moglo nakupiti između dva i deset centimetara pepela. Tokom poslednje erupcije Fudžija 1707. godine, eksplozija je trajala dva nedelje i izazvala velike posledice po okolinu, piše Japan Times.
Vulkanski pepeo je sastavljen od sitnih, oštrih čestica, što ga čini posebno opasnim za zdravlje i infrastrukturu. Video prikazuje velike sive oblake pepela koji se nadvijaju nad gradom, naglašavajući rizike koje ovaj prirodni fenomen može doneti. Iako je Fudži udaljen oko 100 kilometara od Tokija, vetrovi mogu lako preneti vulkanske čestice do prestonice, uzrokujući ogromne štete.
Pepeo se ne ponaša kao sneg – ne nestaje sam od sebe i mora se uklanjati. Kada pokisne, stvrdnjava se i može čak provoditi struju, što dodatno komplikuje situaciju. U videu se takođe ističe kako bi erupcija ozbiljno uticala na saobraćaj u Tokiju. Pepeo na železničkim prugama i aerodromskim pistama mogao bi potpuno obustaviti javni prevoz, uključujući vozove i avione.
Vidljivost bi se značajno smanjila, a povećao bi se rizik od proklizavanja vozila na pokrivenim kolovozima. Stručnjaci smatraju da dvotočkaši ne bi mogli da funkcionišu ukoliko pepeo dostigne više od 10 cm u suvim uslovima ili više od tri centimetra po kiši. Ova situacija može dovesti do blokiranja ljudi, slično kao što se dogodilo nakon zemljotresa i cunamija u martu 2011. godine.
Građanima se savetuje da obezbede zalihe hrane za tri dana ili više, jer bi prekid saobraćaja mogao dovesti do toga da prodavnice ostanu bez osnovnih namirnica i potrepština. U slučaju kiše, mokar pepeo na električnim vodovima i antenama mogao bi izazvati masovne nestanke struje i probleme u telekomunikacijama.
Kako bi se ublažili negativni efekti po zdravlje, stručnjaci preporučuju nošenje maski i zaštitnih naočara prilikom izlaska napolje. Pepeo može izazvati iritaciju očiju i probleme sa disajnim putevima, posebno kod osoba koje već imaju preexisting oboljenja poput astme.
U videu se naglašava: „Pošto ne znamo kada će Fudži eruptirati i prekriti nas vulkanskim pepelom, moramo se naoružati činjenicama i pripremiti za katastrofu u svakodnevnom životu kako bismo zaštitili sebe i svoje najbliže.“ Ovaj apel za pripravnost pokazuje koliko su prirodne katastrofe nepredvidive, a grad kao Tokio, sa svojom gustinom stanovništva i infrastrukturom, posebno ranjiv na takve događaje.
Tokom erupcije, ne samo da bi građani mogli da se suoče sa fizičkim rizicima, već bi se i emocionalna trauma mogla proširiti kroz zajednicu. Učenje iz prošlih iskustava, kao i priprema za potencijalne buduće katastrofe, postaje ključno za očuvanje sigurnosti i zdravlja građana.
Tokom ovog procesa, veštačka inteligencija može igrati značajnu ulogu u modeliranju i predviđanju potencijalnih scenarija, omogućavajući vlastima da bolje reaguju i da se pripreme za nepredviđene situacije. U vremenu kada su klimatske promene i prirodne katastrofe sve prisutnije, ovakvi alati i pristupi postaju neophodni za održavanje bezbednosti i otpornosti urbanih sredina.
