Ako je pre više miliona godina na Zemlji postojala napredna civilizacija koja je koristila energiju i na kraju samu sebe uništila, da li bismo danas to mogli da prepoznamo? Astrobiolog Adam Frenk i naučnik NASA-e Gevin Šmit postavili su ova pitanja kroz svoju „Silurijsku hipotezu“ 2018. godine. Ova hipoteza istražuje mogućnost da su na Zemlji postojale napredne civilizacije čije bi klimatske promene mogle ostaviti tragove u geološkom zapisu.
Frenk i Šmit su se fokusirali na sličnosti između prošlih klimatskih preokreta i trenutnih promena izazvanih ljudskom aktivnošću, kao što je sagorevanje fosilnih goriva. Silurijska hipoteza postavlja pitanje o sudbini tehnološki naprednih civilizacija: da li su sve one predodređene za samouništenje ili postoji mogućnost održivog postojanja?
Pitanja koja postavljaju naučnici direktno su povezana sa trenutnom situacijom na Zemlji. „Guramo planetu u novi klimatski režim… znamo da je to istina, zar ne? A ipak ne činimo ništa po tom pitanju,“ ističe Frenk. Ova hipoteza pokreće debatu o sudbini ljudske civilizacije i njenom uticaju na planetu.
Svi počeci ovog istraživanja sežu u 2017. godinu, kada je Frenk istraživao da li bi napredna civilizacija mogla neizbežno izazvati klimatske promene. Kada je Šmit postavio pitanje „Kako to znaš?“, njih dvojica su započeli zajedničko istraživanje. Njihova razmišljanja o klimatskim promenama dovela su ih do razmatranja događaja iz prošlosti, kao što su klimatski preokreti pre 55 miliona godina, kada je globalna temperatura drastično porasla.
Ovaj period, poznat kao Paleocensko-eocenski termalni maksimum, mogao je biti izazvan vulkanskim erupcijama ili oslobađanjem metana. Sličnosti sa današnjim klimatskim promenama zaintrigirale su Šmita, koji je postavio pitanje o tome kako bi se mogli pronaći tragovi prošlih civilizacija.
Zemlja se neprestano menja, a urbanizovano je samo oko jedan odsto njene površine. Dok se vreme odvija, prirodni procesi kao što su erozija i pomeranje tektonskih ploča mogu obrisati tragove civilizacija. „Što je neka hipotetička civilizacija starija, teže bi bilo pronaći direktne dokaze,“ napominje Frenk. Fosilni zapisi su veoma ograničeni, a samo mali deo životinjskih vrsta se fosilizuje.
Zbog toga bi bilo lako prevideti civilizaciju koja je postojala samo 100.000 godina, što je kratko u kontekstu 400 miliona godina evolucije složenog života na Zemlji. Naučnici su razmatrali hemijske tragove koje bi ostavili ljudi. „Kada pogledate Veliki kanjon, vidite sloj za slojem koji predstavljaju različita razdoblja istorije Zemlje,“ objašnjava Frenk.
Ako bi neka prethodna civilizacija promenila hemiju Zemlje, to bi moglo ostaviti trajne tragove. Na primer, plastični otpad ili hemikalije koje se ne razgrađuju mogle bi ostati zabeležene u sedimentima budućnosti. Frenk i Šmit su objavili studiju o ovoj teoriji, iako ni sami ne veruju u njenu potpunu tačnost. Njihova namera nije bila da dokažu hipotezu, već da istraže dokaze koji bi mogli ukazati na postojanje prethodnih civilizacija.
Geolog Jan Zalašević smatra da su njihovi zaključci podsticajni, ali da su možda podcenili uticaj modernog čoveka na planetu. On veruje da je malo verovatno da su postojale civilizacije slične našoj, koje bi ostavile takav značajan trag. „Ne možemo isključiti mogućnost inteligentnih društava koja su postojala pre ljudi, ali čim se izgrade gradovi i započne proizvodnja, ostaje jasan trag,“ objašnjava Zalašević.
U zaključku, ova hipoteza otvara važno pitanje o dugovečnosti tehnološki naprednih civilizacija. „Dovoljno smo pametni da razvijemo tehnologiju, ali možda nismo dovoljno pametni da shvatimo kako da se izborimo sa klimatskim posledicama koje ona izaziva,“ kaže Frenk. Ova istraživanja mogu pomoći da se razjasni sudbina ljudske civilizacije i njen odnos prema prirodnom svetu. Na kraju, ostaje pitanje: „Da li smo samo još jedan eksperiment koji je planeta sprovela, a koji će na kraju propasti?“
