Ključnu ulogu u evakuaciji pet palestinskih novinara zaposlenih u američkom NBC i troje članova njihovih porodica iz Gaze odigrala je srpska diplomatija. Njihov put je vodio preko Jordana i Srbije, a današnje mesto gde žive je bezbedno.
Evakuacija je počela nakon sastanka ambasadora Srbije u Vašingtonu sa premijerom Izraela, što je ohrabrilo producentkinju NBC-a da se obrati Draganu Šutanovcu. Ova medijska kuća je već dugo pokušavala da evakuiše svoje kolege iz Gaze, ali im je bila potrebna pomoć nekoga ko ima dobre odnose sa obe strane u sukobu. Nakon detaljnih konsultacija ambasadora sa državnim vrhom, doneta je odluka da se operacija spasavanja pokrene.
Proces evakuacije trajao je oko mesec dana, a za izlazak su bili neophodni dokumenti koje je izdao Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Ova dokumentacija je putovala diplomatskim putem preko Izraela, Libana i Jordana. Uoči evakuacije, stigla je informacija da neki od novinara nemaju odobrenje za napuštanje Gaze, što je dodatno otežalo situaciju.
Ambasador Šutanovac je istakao da je najveći izazov bio donošenje odluke da li da se evakuiše šest radnika ili da se čeka odobrenje za još dvoje. U tom trenutku NBC je razmatrao mogućnost da ne evakuiše nikoga, ali je Šutanovac smatrao da je bolje spasiti šest ljudi nego nikoga. Na kraju su svi osam novinara i članova njihovih porodica evakuisani iz Gaze.
Evakuacijsko vozilo je bilo spremno, ali je tokom prvog pokušaja došlo do pucnjave terorista Hamasa na vozilo, što je primoralo ekipu da se vrati. Drugi pokušaj je bio uspešan, a evakuacija je sprovedena preko Jordana. Nakon toga, novinari su došli u Srbiju, gde su završili potrebnu papirologiju, a danas su na bezbednim mestima.
Nažalost, drugi novinari nisu imali tu sreću. Dva dana nakon evakuacije, pogođen je šator televizije NBC, a u tom napadu stradali su novinari drugih medijskih kuća. Ujedinjene nacije procenjuju da je u Gazi ubijeno gotovo 250 novinara.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je naglasio značaj izbalansirane spoljne politike Srbije i dobrih kontakata sa nekada suprotstavljenim stranama. Srbija je postala akter kome su se obratile velike medijske kuće, a u koordinaciji sa svim stranama sproveden je složen proces bezbednosnih provera kako bi novinari mogli bezbedno da napuste Gazu.
Iako je ovaj slučaj dobio značajnu pažnju javnosti, Đurić je istakao da se diplomatsko osoblje Srbije često nalazi u situacijama gde pruža pomoć, ali se o tome ne govori često. Mnoge akcije se sprovode diskretno, jer nije cilj hvaliti se rezultatima, već osigurati da se ljudi vrate kućama živi i zdravi.
Međutim, Đurić je upozorio na slučaj srpskog taoca Alona Ohela, koji je još uvek u rukama Hamasa. On je ponovo apelovao za njegovo oslobađanje, kako bi i on mogao biti bezbedan poput medijskih radnika koji su nedavno evakuisani.
Ovaj slučaj predstavlja značajan uspeh srpske diplomatije, ali istovremeno otvara pitanja o bezbednosti novinara u konfliktima i važnosti međunarodne saradnje u kriznim situacijama. Srbija je pokazala svoju sposobnost da deluje kao posrednik i zaštitnik ljudskih prava, ali i dalje postoji potreba za stalnim angažmanom i naporima da se obezbedi sigurnost svih koji su u opasnosti.
