Evropska komisija je obavestila vlasti u Bosni i Hercegovini da su sredstva koja su opredeljena za ovu zemlju u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan smanjena za 10 odsto, što znači da će umesto 1,085 milijardi evra, Bosna i Hercegovina dobiti samo 976,6 miliona evra. Kao glavni razlog za ovo smanjenje, EU navodi nedovršen nacrt Reformske agende.
Delegacija EU je istakla da, uprkos političkom dogovoru koji je postignut na Savetu ministara 27. juna, Bosna i Hercegovina ostaje jedina zemlja u regionu čije vlasti nisu uspele da dostave usaglašeni i finalizovani nacrt Reformske agende Evropskoj komisiji. Ovo predstavlja značajan problem, s obzirom na to da su druge zemlje u regionu, poput Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije, već uspele da dostave svoje agende, koje su odobrene od strane Komisije u oktobru.
U saopštenju Delegacije EU u BiH se navodi da je, nakon niza tehničkih razgovora sa Evropskom komisijom, Reformska agenda gotovo spremna, ali da domaće vlasti nisu uspele da je finalizuju. Ove zemlje su uspele da dostave svoje agende do leta 2024. godine, što je dodatno naglasilo kašnjenje koje Bosna i Hercegovina ima u ovom procesu.
Smanjenje sredstava je ozbiljan signal za vlasti u Bosni i Hercegovini, koje se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući političku nestabilnost i ekonomske pritiske. EU je jasno stavila do znanja da očekuje od zemalja kandidata da ispunjavaju određene uslove kako bi dobile potrebna finansijska sredstva. U ovom kontekstu, reforma i usklađivanje sa evropskim standardima su od suštinskog značaja za budućnost Bosne i Hercegovine.
Reformska agenda obuhvata širok spektar mera i politika koje su usmerene na jačanje institucionalnog okvira, poboljšanje poslovnog okruženja, kao i unapređenje vladavine prava. Ove reforme su ključne za privlačenje stranih investicija i jačanje ekonomije zemlje. Nedostatak napretka u reformama može dovesti do daljeg smanjenja sredstava, što bi dodatno otežalo situaciju u zemlji.
Osim toga, Bosna i Hercegovina se suočava i sa izazovima poput korupcije, političke fragmentacije i etničkih tenzija koje dodatno komplikuju proces reformi. Ove prepreke su često na putu ka postizanju konsenzusa među političkim akterima, što je neophodno za uspeh svake reforme.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da je EU, kao glavni donator i partner Bosni i Hercegovini, postavila jasne ciljeve i očekivanja. Neophodno je da vlasti u BiH preuzmu odgovornost i ubrzaju proces reformi kako bi ispunile zahteve Evropske komisije i obezbedile neophodna sredstva za razvoj.
Ukoliko se situacija ne poboljša, Bosna i Hercegovina bi mogla da se suoči sa daljim smanjenjem sredstava u budućnosti, što bi dodatno otežalo ekonomski oporavak i napredak zemlje. Ovaj scenario je neprihvatljiv za građane koji očekuju poboljšanje uslova života i ekonomske prilike.
S obzirom na sve navedeno, postavlja se pitanje koliko su vlasti u Bosni i Hercegovini spremne da se suoče sa izazovima i preuzmu odgovornost za sprovođenje potrebnih reformi. Samo kroz zajednički rad i posvećenost evropskim integracijama može se očekivati napredak i bolja budućnost za sve građane.
U ovom trenutku, važno je da se vlasti u BiH mobilizuju i konačno završe nacrt Reformske agende, što će otvoriti vrata za nova sredstva i prilike. Očekuje se da će u narednom periodu biti održani sastanci i razgovori kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti konačno usvajanje agende i time povratak na put evropskih integracija.
