Rukometna reprezentacija Hrvatske nedavno je osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu, nakon što je poražena od Danske u finalu. Ovaj uspeh su hrvatski sportisti odlučili da proslave uz pesme Marka Perkovića Tompsona, kontroverznog pevača poznatog po svojim nacionalističkim pesmama.
Prva proslava medalje započela je već u avionu na letu od Osla do Zagreba, gde su rukometaši slušali Tompsonovu najnoviju pesmu „Ako ne znaš šta je bilo“. Ova pesma se bavi temama iz građanskog rata na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine, što dodatno naglašava politički kontekst proslave.
Osim toga, hrvatski rukometaši su odlučili da Tompson nastupi na dočeku koji će biti organizovan na hipodromu u Zagrebu. Ovaj događaj će biti prilika za okupljanje navijača i obožavalaca, a Hrvatski rukometni savez je kontaktirao Tompsona da uveliča proslavu. Pozivu se pridružio i ministar turizma Tonči Glavina iz desničarskog Domovinskog pokreta.
Tompson je rado prihvatio poziv i izrazio zadovoljstvo na svojoj zvaničnoj fejsbuk stranici. Njegova muzika i nastupi često su predmet kontroverzi, jer je optuživan za podsticanje nacionalne netrpeljivosti prema Srbima i promoviranje simbola ustaške Hrvatske. Na njegovim koncertima često se mogu videti simboli iz tog perioda, uključujući crne uniforme i kape sa slovom „U“.
Kritičari Tompsonove muzike ističu da njegove pesme glorifikuju istorijske ličnosti i događaje koji su povezani sa genocidom nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata. Na repertoaru mu se nalaze pesme koje se odnose na mesta poput Jasenovca, gde su počinjeni stravični zločini. Pesme poput „Jasenovac i Gradiška stara“ i „Evo zore, evo dana“ direktno referiraju na vođe ustaškog režima i događaje iz tog mračnog perioda.
Proslava medalje i izbor Tompsona kao izvođača na dočeku izazvali su podeljena mišljenja među javnošću. Dok jedni vide u Tompsonovom nastupu način da se proslavi uspeh sportista, drugi smatraju da je to neprimereno i da bi trebalo da se izbegava povezivanje sportskih dostignuća sa kontroverznim ličnostima koje podstiču mržnju i netrpeljivost.
U društvu koje se bori s nasleđem prošlosti, ovakvi događaji često otvaraju pitanja o identitetu, nacionalizmu i načinu na koji se istorija interpretira. Mnogi se pitaju da li je u redu slaviti pobede uz muziku koja može da izazove bolne uspomene i podeli društvo.
Hrvatska rukometna reprezentacija zasigurno je ostvarila značajan sportski uspeh, ali način na koji su odlučili da ga proslave može imati dugoročne posledice na društvene odnose i percepciju nacionalnog identiteta. U vreme kada se sve više govori o pomirenju i suočavanju s prošlošću, ovakve proslave mogu da otežaju taj proces.
U svakom slučaju, rukometaši su postigli visoki plasman na Svetskom prvenstvu, što je samo po sebi vredno slavljenja. Ipak, kako proslava napreduje, važno je da svi učesnici budu svesni simbolike i poruka koje šalju, kako bi se izbegle dalje tenzije i nesporazumi u društvu. Na kraju, uspeh na sportskom terenu može i treba da bude prilika za zajedništvo, a ne povod za podelu.
