Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se danas u Vašingtonu sa investitorima u organizaciji „Bank of America“. Tom prilikom je izjavio da je sastanak bio značajan, ali i izazovan zbog aktuelnih protesta i blokada koje smanjuju ekonomske rezultate Srbije i prostor za nove investicije. Mali je naglasio da su protesti tema koja se često pominje i koja ima uticaj na smanjenje stope rasta, koja je revidirana sa 4,2 na 3,5 odsto, što u direktnoj vezi ima sa povećanjem plata i penzija.
Na sastanku je također razgovarano o veštačkoj inteligenciji i razvoju nuklearne energije. Mali je istakao da sve više zemalja prepoznaje nuklearnu energiju kao održiv izvor energije koji može obezbediti stabilno snabdevanje. Pored toga, razgovaralo se o uticaju novih carinskih tarifa američke administracije na globalni rast, pri čemu je ukazano na negativne posledice trgovinskih ratova. Mali je napomenuo da povećanje carina usporava ekonomski rast, što direktno utiče na životni standard građana.
Mali je naglasio da, uprkos teškim uslovima poslovanja, Srbija pokazuje izuzetnu makroekonomsku stabilnost. U prethodnoj godini, Srbija je bila jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, sa stopom rasta od 3,9 odsto, dok je prosek u Evropi bio samo 0,9 odsto. On je istakao da je javni dug Srbije u odnosu na BDP 43,9 odsto, dok je prosek evrozone 88-89 odsto.
Ministar je takođe govorio o investicijama u infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje, ističući da su te investicije ključne za dalji rast i razvoj ekonomije. U 2022. godini, Srbija je privukla rekordnih 5,2 milijarde evra stranih direktnih investicija. Mali je naglasio da su investicije u putnu infrastrukturu i energetiku najispravnija odluka u ovom trenutku.
Mali se dotakao i Ekspoa koji će se održati u Beogradu 2027. godine, naglašavajući da je već 94 zemlje potvrdilo svoje učešće. Očekuje se da će Srbija imati više učesnika nego što je imala Astana 2017. godine, što predstavlja veliku priliku za promociju Srbije na međunarodnom nivou.
Na pitanje o mogućim uticajima sastanaka u Vašingtonu na ekonomsku politiku Srbije, Mali je istakao da su osnovni stubovi politike jasni: povećanje domaće tražnje i izvoz. Uprkos globalnim krizama i izazovima, Srbija nastavlja sa pozitivnim trendovima u ekonomiji. Mali je naglasio da će do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji preći 1.000 evra, a do 2027. godine doseći 1.400 evra.
Mali je ukazao na važnost ulaganja u infrastrukturu, železnice i energetiku, što čini Srbiju atraktivnijom za strane investitore. Takođe je naglasio da je potrebno privući nove investicije kako bi se otvorile nove fabrike i povećao izvoz.
U vezi sa američkim carinama koje utiču na srpsku ekonomiju, Mali je izjavio da će Srbija pronaći rešenje i da građani ne treba da brinu. On je naveo da se trenutno radi na analizi strukture prihoda od carina na robu iz SAD-a i da će biti doneta odluka koja će biti korisna za ekonomiju.
Mali je ukazao na razlike u metodologijama između američke i evropske statistike, posebno u vezi sa trgovinskim deficitom. On je istakao da se radi na usklađivanju tih podataka kako bi se dobila tačnija slika o trgovinskim odnosima.
U zaključku, Siniša Mali je naglasio da Srbija ima stabilne temelje za dalji ekonomski rast, te da će nastaviti sa politikom koja se oslanja na domaću tražnju i investicije, uprkos izazovima sa kojima se suočava globalna ekonomija.
