Srbija je postala jedan od vodećih pobednika u globalnom turističkom oporavku nakon pandemije, sa rastom broja stranih turista od 27 odsto u odnosu na 2019. godinu, što je dovelo do 9. mesta na svetskoj sceni. Ova statistika, koju je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokazuje da je Srbija među evropskim zemljama ostvarila drugi najbolji rezultat, odmah iza Norveške.
Visok rast broja stranih turista nije slučajan, već je rezultat širenja mreže direktnih letova, što je značajno olakšalo pristup Srbiji. Prema rečima Aleksandra Seničića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), otvaranje tržišta Severne Amerike i Azije je ključno za dolazak gostiju. „Dok nismo imali redovne linije, bilo je teško ubediti ljude da dođu. Sada imamo tri direktne linije iz Kine, što je značajno povećalo broj turista s tog tržišta“, ističe Seničić.
Tursko tržište prednjači u broju turista koji dolaze u Srbiju. Sa oko 14 do 15 direktnih letova prema Istanbulu i Ankari, dostupnost je omogućila bolju promociju Srbije kao turističke destinacije. Osim Turske i Kine, Srbija beleži porast broja turista iz Španije i zapadne Evrope, a značajan priliv dolazi i iz Rusije, čime se potvrđuje važnost direktnih avio-veza.
Seničić takođe ističe da je rusko tržište specifično jer mnogi turisti iz Rusije ne dolaze samo kao klasični gosti, već su se privremeno ili trajno nastanili u Srbiji, što dodatno utiče na turističke brojke.
Beograd, kao glavni grad, i dalje dominira turizmom i čini više od 50% ukupnih dolazaka stranih turista. Ipak, sve više posetilaca istražuje unutrašnjost Srbije. Novi Sad i Niš beleže odlične rezultate, a destinacije poput Zlatibora, Vrnjačke i Soko Banje privlače nove turiste. Bolja putna infrastruktura omogućava agencijama da organizuju jednodnevne izlete, što je ranije bilo teško.
Na Zlatiboru, lokalne agencije privlače turiste sa Malte, koji dolaze čarter letovima do Beograda, dok se iz Bajine Bašte organizuju kružne ture po zapadnoj Srbiji. Ova ponuda pokazuje kako se turistički sektor u Srbiji prilagođava potrebama tržišta.
Jedan od glavnih ciljeva za srpski turizam u narednom periodu biće produžetak prosečnog boravka turista. Pre pandemije, prosek boravka stranaca bio je ispod tri noći, dok je sada porastao na nešto više od tri noći. „Naš cilj je da dostignemo brojke koje imaju druge kontinentalne zemlje, kao što je Mađarska, koja beleži prosečan boravak od oko sedam noći“, navodi Seničić.
Globalni turizam se menja, a podaci pokazuju da se na vrhu liste pobednika nalazi Saudijska Arabija sa rastom od 67 odsto, dok su Maroko, Egipat, Brazil i Kolumbija takođe među zemljama sa značajnim porastom broja posetilaca. U Evropi, Norveška je pretekla Srbiju za dlaku, sa rastom od 28 odsto.
Međutim, neki tradicionalni evropski turisti zabeležili su pad, kao što su Nemačka i Italija. Izrael je doživeo najveći pad od 71 odsto, što ukazuje na to da globalni turizam nije imun na krize.
U zaključku, srpski turizam pokazuje značajan potencijal za rast i prilagođavanje tržištu. Sa fokusom na produžetak boravka i širenje direktnih letova, Srbija može da nastavi da se razvija kao atraktivna turistička destinacija, privlačeći različite profile turista iz celog sveta.
