ZAGREB – Potpredsednik hrvatske Vlade i ministar odbrane Ivan Anušić, govoreći o funkcionisanju odbrane i bezbednosti Evropske unije, dotakao se i Srbije, istakavši da ona raspolaže „ozbiljnim ofanzivnim sistemima“ i da se dalje naoružava. Ovo, prema njegovim rečima, ukazuje na to da pitanje odbrane Hrvatske ne treba shvatati kao nešto nepotrebno. Anušić je istakao zabrinutost zbog retorike zemalja sa kojima Hrvatska graniči, a koje nisu članice EU ni NATO-a, misleći pre svega na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Međutim, nije precizirao koja konkretna retorika izaziva tu zabrinutost.
Prema njegovim informacijama, Srbija već nekoliko godina nabavlja kompleksne i skupe ofanzivne sisteme. Anušić je na konferenciji o evropskoj odbrambenoj industriji u Zagrebu izjavio da je zabrinjavajuće što Beograd planira nastavak kupovine naoružanja koje može biti vrlo opasno. Ove tvrdnje dolaze u kontekstu ranijih izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je govorio o „navodnom formiranju vojnih saveza protiv Srbije“, aludirajući na vojnu saradnju Hrvatske, Albanije i Kosova.
Vučić je takođe istakao da su odbrambeni kapaciteti ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Srbije drastično uvećani, što dodatno pojačava tenzije u regionu. Ove izjave ukazuju na rastuću zabrinutost oko vojne situacije na Balkanu, gde se vojne snage i oprema sve više modernizuju i povećavaju.
U međuvremenu, Hrvatska se priprema za ponovo uvođenje obaveznog vojnog osposobljavanja, koje počinje 9. marta. Prva generacija od 800 vojnika će biti raspoređena u tri kasarne: u Slunju, Požegi i Kninu. Anušić je naveo da je od tog broja čak 446 vojnika dobrovoljno, što čini 55,75% ukupnog broja pozvanih. Među dobrovoljcima, 82 su žene, što predstavlja 10,25% od ukupnog broja. Samo 10 pozvanih je izrazilo prigovor savesti.
U Kninu i Slunju će osnovno vojno osposobljavanje prolaziti 200 vojnika, dok će u Požegi biti 400. Anušić je dodao da se već sada za obavezno vojno osposobljavanje u maju prijavilo 200 dobrovoljaca. Za 12 osoba koje nisu obavile lekarske preglede ili opravdale izostanak, upućen je optužni predlog nadležnom prekršajnom sudu.
Kazne za takve propuste kreću se od 500 do 5.000 evra, u zavisnosti od odluke suda. Anušić je istakao da prosečna starost žena dobrovoljaca iznosi 24 godine, dok je prosečna starost muškaraca 23 godine. Takođe je naglasio da se dobrovoljci javljaju ravnomerno iz svih delova Hrvatske.
Ovo obavezno vojno osposobljavanje se vraća u Hrvatsku nakon 17 godina, a Anušić je izrazio zadovoljstvo i ponos zbog rezultata koji su premašili očekivanja. Naglasio je važnost ovog projekta za bezbednost Hrvatske i zahvalio mladima koji su prepoznali vrednost obaveznog vojnog osposobljavanja.
U svetlu ovih dešavanja, očigledno je da se situacija na Balkanu komplikuje, sa sve više vojnog naoružanja i obuke, što može uticati na regionalnu stabilnost. Hrvatska, sa svojim strategijama odbrane, pokušava da se prilagodi novim realnostima i izazovima koji dolaze iz susednih zemalja. Ova dinamika može imati dugoročne posledice po bezbednost i saradnju u regionu, dok se zemlje pripremaju za moguće vojne konflikte.
U tom kontekstu, važno je da se svi akteri u regionu fokusiraju na dijalog i saradnju kako bi se izbegli nesporazumi i sukobi. Stabilnost Balkana zavisi od sposobnosti zemalja da reše svoje razlike mirnim putem i da se fokusiraju na zajedničke interese i bezbednost svih građana.
