Rat u Ukrajini, koji Rusija naziva „specijalnom vojnom operacijom“, ima dalekosežne posledice, ne samo na političkom planu već i u svetu sporta. Dok se svet suočava sa petom godinom ovog krvavog sukoba, situacija za ruske sportiste postaje sve teža, posebno u svetlu nadolazećih Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini d’Ampeco 2026. godine.
Od početka rata, međunarodna sportska zajednica je uvela brojne sankcije protiv ruskih sportista, koji se često mogu takmičiti samo kao „neutralni sportisti“. Ova pravila su postavila dodatne prepreke onima koji žele da učestvuju na međunarodnim takmičenjima. Na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji, ruski sportisti će biti prisutni, ali pod strogo definisanim uslovima, što uključuje zabranu isticanja nacionalnih simbola.
Međutim, najnovija dešavanja oko Paraolimpijskih igara izazvala su veliku pažnju. Ukrajinski paraolimpijski komitet je najavio bojkot svečane ceremonije otvaranja Igara zbog učešća ruskih sportista, koji će moći da nastupe pod svojom zastavom. Poljska, Češka, kao i neki članovi italijanske vlade takođe su se pridružili ovom bojkotu, predlažući da se ruskim sportistima ne izdaju vize osim za takmičare, bez pratećeg osoblja. Ova situacija je izazvala zabrinutost i osude, jer se mnogi pitaju kako je moguće da se sportisti suočavaju sa takvim diskriminacijama zbog političkih sukoba.
U ovom kontekstu, srpski olimpijski komitet je izrazio podršku ruskim sportistima, naglašavajući da politički sukobi ne bi trebali ometati sportiste u ostvarivanju svojih snova. Oni su podsetili na slične nepravde koje su doživeli tokom 1992. godine kada su njihovi sportisti bili onemogućeni da učestvuju na Olimpijadi u Barseloni zbog političkih razloga. Srbija se zalaže za univerzalnost sporta i pravo svih sportista da učestvuju na Olimpijadi bez obzira na političke okolnosti.
Međutim, uslovi za učešće ruskih sportista na međunarodnim takmičenjima su veoma strogi. Oni koji su podržali rat u Ukrajini ili su bili angažovani od strane vojske ili nacionalne bezbednosti nisu podobni za takmičenje. Takođe, svi sportisti moraju ispuniti odgovarajuće antidoping zahteve. Ovi kriterijumi dodatno otežavaju situaciju, s obzirom na to da je broj ruskih sportista koji će se takmičiti na Zimskim olimpijskim igrama drastično smanjen u poređenju sa prethodnim igrama.
Na Zimskim olimpijskim igrama 2022. godine, više od 200 ruskih sportista takmičilo se pod zastavom Ruskog olimpijskog komiteta i osvojilo je 32 medalje, uključujući pet zlatnih. Nasuprot tome, na Zimskim olimpijskim igrama 2026. godine, samo 13 ruskih sportista će učestvovati u sedam disciplina, što ukazuje na ozbiljnu marginalizaciju ruskih sportista.
Osim toga, ruski sportisti su se suočili sa različitim oblicima maltretiranja. Na primer, ruskom klizaču Petru Gumeniku je zabranjeno da koristi muziku uz koju se pripremao za nastup na Olimpijadi, dok su drugi sportisti normalno koristili istu kompoziciju. Ovaj oblik diskriminacije dodatno je pojačan odlukom Međunarodne klizačke unije da ruskim klizačima ne dozvoli nastup na Svetskom prvenstvu, što je izazvalo oštre reakcije iz Rusije.
Tatjana Tarasova, počasni trener SSSR-a, osudila je ove odluke nazivajući ih podlim i ističući da su mnogi talentovani sportisti isključeni iz takmičenja zbog političkih pritisaka. Ovo ukazuje na sve veću polarizaciju u svetu sporta, gde se sport i politika prepliću, često na štetu sportista koji su uložili godine truda i rada da bi ostvarili svoje snove.
S obzirom na sve ove okolnosti, jasno je da će situacija za ruske sportiste ostati teška. Dok se Zimske olimpijske igre približavaju, pitanje koje se postavlja jeste kako će se ovaj sukob između sporta i politike dalje razvijati i kakve će posledice to imati po sportsku zajednicu.
