Prema ovogodišnjem izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima, koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama, Srbija je od 2001. do 2024. godine pretrpela štete usled klimatskih ekstrema u iznosu od više od 10 milijardi evra. Ove štete rezultat su niza klimatskih fenomena, uključujući suše, poplave, oluje i druge ekstremne vremenske prilike. Ako se uzmu u obzir preliminarne procene šteta zbog suše u 2025. godini, ukupni iznos može dostići najmanje 12 milijardi evra, što znači skoro pola milijarde evra godišnje.
U tekstu Uroša Davidovića, doktoranda na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, naglašava se da se iza ove cifre kriju različiti štetni uticaji klimatskih ekstrema. Oko 70% procenjenih šteta proizlazi iz suša koje su Srbiju pogodile u 2003, 2007, 2012, 2017, 2021, 2022. i 2024. godini. Najveći deo šteta dolazi od suše iz 2012. godine, koja čini 17% ukupne štete, dok majske poplave iz 2014. godine čine 16%.
Davidović objašnjava da procenjena šteta uključuje samo direktne finansijske gubitke, kao što su oštećenja imovine, infrastrukture i poljoprivrednih resursa. Međutim, mnoge druge indirektne ekonomske štete, koje se odnose na lančanu proizvodnju, snabdevanje vodom i električnom energijom, kao i mentalno i fizičko zdravlje ljudi, nisu uključene u ovu procenu. Ove štete su često nevidljive, ali značajne.
Iako je procena štete od 10 milijardi evra visoka, Davidović upozorava da je to samo minimalna cifra. „Veliki broj drugih indirektnih ekonomskih šteta, poput negativnih uticaja klimatskih ekstrema na lančanu proizvodnju, na funkcionisanje saobraćaja ili na zdravlje ljudi, ne doprinosi ovoj procenjenoj šteti“, ističe on.
Tokom godina, štete od klimatskih ekstrema su imale značajan uticaj na BDP Srbije. U devet godina od 24 ispitivane godine, odnos godišnjih šteta prema BDP-u bio je veći od jednog procenta. Najveći odnosi zabeleženi su u 2012. i 2014. godini, kada su štete iznosile 5,36% i 5,21% BDP-a. Zanimljivo je da su četiri od poslednjih pet godina takođe bile među devet najgore pogođenih godina.
Davidović napominje da su klimatske promene povećale intenzitet i učestalost mnogih ekstremnih vremenskih pojava. Iako ne postoje čvrsti dokazi o porastu relativnog značaja šteta, jasno je da se intenzitet i učestalost šteta povećavaju. „Do šteta bi dolazilo i u svetu bez klimatskih promena, ali bi one bile manje i ređe“, dodaje on.
Važno je napomenuti da su u Srbiji i geofizička i društvena stvarnost nepovoljne. „Na osnovu klimatskih indikatora, znamo da se nalazimo u oblasti izraženih klimatskih promena; sa druge strane, prema društveno-privrednim pokazateljima, nismo spremni za ono što nas očekuje“, upozorava Davidović. On smatra da bi brojka od 10 milijardi evra štete za četvrt veka trebala da bude poziv na buđenje, posebno za donosioca odluka.
Ključni korak ka rešavanju ovog problema je poboljšanje upravljanja bazom podataka DesInventar, koja sadrži informacije o štetama od elementarnih nepogoda. Kvalitetni podaci su od suštinske važnosti za pravilno planiranje i sprovođenje klimatskih politika. Davidović naglašava da je obezbeđivanje javnog dobra, kao što su mere prilagođavanja klimatskim promenama, od suštinske važnosti za opstanak i prosperitet društva.
Na kraju, on dodaje da je obrazovanje i prosvećenost građana ključna komponenta u razumevanju značaja klimatskih promena. „Nauka je neophodna kako bi se društvo usmeravalo u pravcu primene ispravnih klimatskih politika“, zaključuje Davidović.
