Ministar finansija Siniša Mali je danas izjavio da Srbija neće otimati imovinu od drugih, posebno kada je reč o Naftnoj industriji Srbije (NIS). Prema njegovim rečima, ne planira se konfiskacija ili nacionalizacija, ali je naglasio da su razgovori sa trećom stranom u toku, budući da američka strana traži promenu vlasništva nad NIS-om. Mali je istakao da, ukoliko ti pregovori ne uspeju, Srbija je spremna da ponudi veću cenu kako bi NIS ponovo postao u vlasništvu građana Srbije.
Ova izjava je usledila nakon što je potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić postavio pitanje o vrednosti NIS-a. Mali je odgovorio da je NIS procenjen na oko 2,2 milijarde evra, dok je pre nekoliko godina prodat za oko 400 miliona evra. Ovaj nesrazmer između prodajne cene i trenutne procene vrednosti ukazuje na to da je Srbija spremna da preispita transakcije iz prošlosti i vrati imovinu narodu.
U poslednje vreme se često raspravlja o sudbini NIS-a, s obzirom na to da je ova kompanija ključna za energetsku stabilnost Srbije. NIS je osnovan 2008. godine kada je većinski paket akcija prodat ruskoj kompaniji Gazprom. Od tada, kompanija je značajno povećala svoju proizvodnju i profit, ali i dalje postoji osećaj da su građani Srbije izgubili deo vlasništva nad ovim strateškim resursom.
Mali je tokom svog obraćanja naglasio da je važno da se poštuju pravni okviri i da se ne ide na silu, već da se traže rešenja koja će biti u interesu svih građana. Takođe je istakao da je cilj vlade da poveća transparentnost i stvori bolje okruženje za investicije, što će doprineti daljem razvoju NIS-a i drugih kompanija u Srbiji.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se Srbija suočava je pitanje energetske nezavisnosti. U svetu koji se sve više okreće obnovljivim izvorima energije, važno je da Srbija pronađe ravnotežu između korišćenja fosilnih goriva i ulaganja u održive izvore energije. NIS, kao najveći proizvođač nafte i gasa u zemlji, ima ključnu ulogu u ovom procesu. Njegova modernizacija i prilagođavanje novim trendovima mogu pomoći Srbiji da postane energetski nezavisnija.
Osim toga, Siniša Mali je naglasio i važnost diversifikacije energetskih izvora. Srbija se oslanja na uvoz prirodnog gasa i nafte, a svaka kriza u snabdevanju može imati ozbiljne posledice po ekonomiju i život građana. U tom smislu, povratak NIS-a u ruke države može biti jedan od načina da se osigura stabilnost i sigurnost snabdevanja energentima.
Kroz dijalog sa svim relevantnim akterima, uključujući međunarodne partnere, Srbija može da pronađe najbolja rešenja za svoje energetske potrebe. To uključuje i saradnju sa zemljama iz okruženja, kao i sa velikim energetskim kompanijama koje mogu da donesu nove tehnologije i investicije.
Na kraju, važno je napomenuti da je pitanje vlasništva nad NIS-om deo šireg konteksta reformi koje Srbija sprovodi u oblasti energetike i privrede. Ove reforme imaju za cilj ne samo da vrate strateške resurse u ruke naroda, već i da poboljšaju efikasnost i konkurentnost privrede u celini. Kako se Srbija suočava sa brojnim izazovima, jasno je da će energija ostati ključna tema u narednim godinama, a odluke koje se donose danas će oblikovati budućnost zemlje.
